Inženjer geologije Zoran Đajić uhapšen je zbog pretnji ubistvom predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, koje je izneo na društvenoj mreži Iks. Njegova objava izazvala je veliku pažnju javnosti, a u njoj je direktno pozvao narod da izglasa smrtnu kaznu za Vučića. Đajić je sa svog naloga „đajiczoran“ napisao: „Odgovor dezinformeristima: Moj stav je jasan – narod treba da izglasa smrtnu kaznu Vučiću – ne bih da se desi da ga neko kasnije pusti iz ludnice pa da opet krene da okuplja naciste i kriminalce oko sebe. Srbi imaju kratko pamćenje, pa za svaki slučaj – GLOGOV kolac pride!“
Ova objava je privukla pažnju bezbednosnih organa, koji su odmah reagovali. Đajić se sumnjiči za krivično delo ugrožavanje sigurnosti iz člana 138 stav 3 Krivičnog zakonika. Ovaj član zakona propisuje kazne za one koji prete drugim osobama, a posebno kada su te pretnje usmerene na javne ličnosti.
Prema saznanjima, Đajiću je određeno zadržavanje od 48 sati nakon čega će biti izveden pred tužioca. Ova situacija ponovo otvara diskusiju o slobodi govora na društvenim mrežama, kao i o odgovornosti pojedinaca za svoje reči i postupke. Mnogi se pitaju gde je granica između slobode izražavanja i pretnji koje mogu ugroziti nečiji život.
U poslednje vreme, pretnje i nasilje prema političarima u Srbiji postali su učestaliji, a ovakvi incidenti dodatno polarizuju javnost. Dok jedni smatraju da je Đajićeva objava samo izraz nezadovoljstva trenutnom situacijom u zemlji, drugi upozoravaju da ovakve reči mogu imati ozbiljne posledice. U društvu koje se bori sa brojnim izazovima, važno je održati dijalog i razumevanje, a ne poticati mržnju i nasilje.
Ova situacija podseća na prethodne slučajeve kada su političari bili meta pretnji i nasilja. U takvim okolnostima, vlasti su često pozivale na odgovornost i smirenost, naglašavajući važnost zaštite javnih ličnosti, ali i svih građana.
Đajićeva objava takođe otvara pitanje o tome kako društvene mreže utiču na ponašanje pojedinaca. Mnogi ljudi se osećaju slobodnije da izraze svoje stavove online, misleći da su zaštićeni anonimnošću koju pružaju platforme poput Iks-a. Međutim, ovakve situacije pokazuju da korisnici ipak snose odgovornost za svoje reči, te da granice slobode govora nisu neograničene.
U međuvremenu, reakcije na Đajićevo hapšenje su podeljene. Dok su neki pozdravili akciju policije kao neophodnu, drugi su izrazili zabrinutost zbog mogućih zloupotreba zakona o pretnjama. Mnogi se pitaju da li će ovo dovesti do cenzure i suzbijanja slobode izražavanja, ili će, naprotiv, podstaći građane da budu oprezniji u svojim javnim izjavama.
U svetlu ovog incidenta, važno je razmotriti kako društvo može da pronađe ravnotežu između slobode izražavanja i zaštite pojedinaca od pretnji i nasilja. Postavlja se pitanje kako se može osigurati da se nezadovoljstvo i kritika izražavaju na konstruktivan način, bez pozivanja na nasilje ili mržnju.
U zaključku, hapšenje Zorana Đajića služi kao podsećanje na to koliko je važno biti pažljiv s rečima koje iznosimo, posebno u digitalnom prostoru. Dok se sloboda govora smatra jednim od temelja demokratije, odgovornost za izrečene reči nikada ne sme biti zanemarena. Ovaj slučaj može poslužiti kao povod za dalju diskusiju o granicama slobode izražavanja i potrebom za očuvanjem sigurnosti svih građana, uključujući i javne ličnosti.
