Ministarka spoljnih poslova Slovenije, Tanja Fajon, izjavila je danas da je na neformalnom sastanku sa ministrima spoljnih poslova Zapadnog Balkana postignuta saglasnost o potrebi geostrateške pomoći kandidatima iz regiona na njihovom putu ka Evropskoj uniji do 2030. godine. Fajon je istakla da su se svi učesnici sastanka složili da je od suštinskog značaja podržati zemlje ovog regiona na njihovom evropskom putu.
Ova izjava usledila je nakon večere u Luksemburgu, koju je organizovala šefica evropske diplomatije, Kaja Kalas. Fajon je po dolasku na sastanak Saveta EU za spoljne poslove naglasila da je tokom razgovora sa kolegama iz regiona bilo reči o trenutnoj političkoj situaciji u Srbiji, naglašavajući da EU želi jaku i stabilnu Srbiju. Ova izjava dolazi u trenutku kada se Srbija suočava sa brojnim unutrašnjim izazovima, a Fajon je dodala da je važno osigurati stabilnost i napredak zemlje na putu ka EU.
Ministarka Fajon izrazila je zabrinutost zbog trenutne situacije u Bosni i Hercegovini, posebno zbog secesionističke retorike koja, prema njenim rečima, može ozbiljno naškoditi putu te zemlje ka članstvu u EU. Ona je naglasila da je veoma važno pratiti dešavanja u regionu, kako sa bezbednosnog, tako i sa političkog aspekta, i da je situacija u Bosni i Hercegovini posebno zabrinjavajuća.
Fajon je pohvalila napredak koji je postigla Albanija u pristupnim pregovorima, ističući da večeras otvara novo poglavlje u tim pregovorima. Takođe, izrazila je optimizam u vezi sa napretkom Crne Gore na putu ka EU, nadajući se da će i druge zemlje ubrzati svoje reforme kako bi se pridružile Uniji.
Pored toga, Fajon je istakla da postoji inicijativa Slovenije i Nemačke da se ubrza proces proširenja EU uvođenjem glasanja kvalifikovanom većinom, što bi moglo olakšati pristupne pregovore i ukloniti određene prepreke u bilateralnim odnosima. Ova inicijativa ima za cilj da podstakne bržu integraciju zemalja Zapadnog Balkana u EU.
Tokom sastanka, ministarka spoljnih poslova Letonije, Baiba Braže, izjavila je da su razgovarali o usklađivanju sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, uključujući i sankcije koje su uvedene protiv određenih zemalja. Ona je naglasila da su se članice EU složile da kandidati sa Zapadnog Balkana ne treba da učestvuju u događajima kao što je parada povodom Dana pobede nad fašizmom u Moskvi, planirane za 9. maj.
Hrvatski ministar spoljnih i evropskih poslova, Gordan Grlić Radman, preneo je očekivanja članica EU o usklađivanju vrednostima, politikama i principima Unije, naglašavajući značaj regionalne stabilnosti i dobrosusedskih odnosa. Ovaj pristup ima za cilj jačanje međusobne saradnje i stabilnosti u regionu.
Nemačka ministarka spoljnih poslova, Analena Berbok, ocenila je da će EU biti jača ako se Zapadni Balkan uspešno pridruži Uniji. Francuski ministar za Evropu i spoljne poslove, Žan Noel Baro, naglasio je da EU želi da izvozi stabilnost u region, umesto da uvozi nestabilnost, što dodatno oslikava opredeljenje EU za miran i stabilan razvoj Balkana.
Sastanak Saveta EU za spoljne poslove u Luksemburgu danas se fokusira na brojne važne teme, uključujući situaciju u Zapadnom Balkanu, rat u Ukrajini, kao i aktuelna dešavanja na Bliskom istoku, posebno u Siriji. Takođe, razgovaraće se i o odnosima EU sa Afrikom i drugim globalnim pitanjima, s posebnim naglaskom na odnose između Jermenije i Azerbejdžana.
Ovaj sastanak predstavlja ključnu priliku za jačanje saradnje između EU i zemalja Zapadnog Balkana, kao i za postizanje napretka u procesu pristupanja, što je od vitalnog značaja za stabilnost i budućnost celog regiona.
