Na današnji dan, 26. marta 1984. godine, tragično je završio život Branka Ćopića, jednog od najomiljenijih i najplodnijih pisaca u srpskoj književnosti posle Drugog svetskog rata. Njegova smrt i dalje ostaje misterija, a događaji tog dana su ostavili dubok trag u sećanju mnogih.
Supruga Branka Ćopića, Bogdanka, pitala ga je kada će se vratiti iz šetnje da postavi sto za ručak. On joj je odgovorio da će sam postaviti sto kada se vrati. Nakon toga, otišao je do hotela „Moskva“, gde je naručio kafu i dugo sedeo u restoranu. Konobaru je ostavio pozamašnu napojnicu, a na pitanje o razlogu njegovog dobrog raspoloženja, samo je rekao: „Imam, verujte, veliki razlog.“
Nakon što je napustio hotel, Ćopić je otišao do Brankovog mosta, prešao ogradu i skočio sa njega. Njegovo telo pronađeno je ispod mosta, što je šokiralo njegovu suprugu, prijatelje i brojne čitaoce. U prvim danima nakon njegove smrti, nije pronađena oproštajna poruka. Ipak, Bogdanka je kasnije našla pismo u limenoj kutiji „Pelikan“, u kojoj je čuvala pribor za šivenje.
U oproštajnom pismu, Ćopić je izrazio duboku patnju i osećaj krivice. „Sam je kriv za svoju smrt. Vadili su ga iz go*ana mnogi dobri drugovi, ali nije pomoglo. Pomozite joj da preživi ovu moju bruku i sramotu, ako je ikako moguće. Zbogom lepi i strašni živote!“ – napisao je. Ove reči svedoče o njegovoj unutrašnjoj borbi i patnji koju je nosio.
Rođen u Hašanima kod Bosanske Krupe, Branko Ćopić je imao veoma bogatu i raznovrsnu literarnu karijeru. Njegovo obrazovanje započelo je u Bihaću, gde je završio nižu gimnaziju, a zatim je pohađao učiteljsku školu u Sarajevu, Banjaluci i Karlovcu. Diplomirao je pedagogiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Njegova ljubav prema pisanju javila se u ranom uzrastu, a prva dela objavio je već sa četrnaest godina.
Tokom Drugog svetskog rata, Ćopić je bio ratni dopisnik i aktivni učesnik u Narodnooslobodilačkoj borbi. Njegova dela obuhvataju širok spektar žanrova, uključujući pesme, priče, novele i romane, kako za decu, tako i za odrasle. Njegova književna ostavština broji više od trideset knjiga, a neka od najpoznatijih dela uključuju zbirke pripovedaka „U svijetu medvjeda i leptirova“, „Priče partizanke“ i romane „Orlovi rano lete“, „Magareće godine“ i „Slavno vojevanje“. Njegova dela su višestruko nagrađivana i prevođena na mnoge svetske jezike, što svedoči o njegovom neponovljivom talentu.
Branko Ćopić je bio ne samo značajan pisac, već i glas svog vremena. Njegovi satirični tekstovi često su se bavili problemima društva i ukazivali na nepravde, što mu je donelo i političke pritiske. Njegov tragičan kraj ostavio je prazninu u svetu književnosti, a njegovo nasleđe i dalje živi kroz dela koja i danas inspirišu čitaoce.
Svet književnosti je izgubio jednog od svojih najvažnijih predstavnika, a sećanje na Branka Ćopića nastavlja da živi u srcima mnogih, koji su odrasli uz njegove priče i likove. Njegova smrt ostaje enigma, ali njegov doprinos kulturi i književnosti je neprocenjiv. Njegova dela će zauvek ostati deo kolektivnog pamćenja i kulturnog nasleđa Srbije.
