U srcu Provanse, neki od najvećih naučnih umova sveta postavljaju osnove jednog od najvećih i najambicioznijih eksperimenata današnjice. Njihov zadatak je demonstrirati izvodljivost proizvodnje energije putem nuklearne fuzije, istom reakcijom koja daje „život“ Suncu i zvezdama, ali u industrijskim razmerama. Da bi to postigli, grade najveći tokamak, odnosno mašinu za proizvodnju toroidalnog magnetskog polja za razgraničenje plazme.
Projektni ugovor o Međunarodnom termonuklearnom eksperimentalnom reaktoru (ITER) potpisan je 2006. godine od strane SAD-a, Rusije, Kine, Indije i Južne Koreje, a do sada je u realizaciji ovog projekta uključeno više od 30 zemalja. Kada tokamak bude završen, biće težak oko 23.000 tona i sposoban da izdrži temperaturu od preko 150 miliona stepeni Celzijusa.
„Trenutno gradimo najkompleksniju mašinu ikada dizajniranu“, kaže Laban Koblenc, šef komunikacija ITER-a. „To je kao nacionalna laboratorija, veliki istraživački institut, ali zapravo je spoj nacionalnih laboratorija iz 35 zemalja.“
Nuklearna fuzija je proces u kojem se dva laka atomska jezgra spoje, stvarajući jedno teže jezgro i otpuštajući ogromnu količinu energije. Na Zemlji, naučnici istražuju dva glavna načina stvaranja fuzije, a jedna od metoda je korištenje laserskih termonuklearnih reakcija u Nacionalnoj kompleksu za laserske termonuklearne reakcije u Americi.
ITER projekat se fokusira na drugi način stvaranja fuzije u velikoj komori s malom količinom goriva, koja se zagrijava do 150 miliona stepeni putem različitih sistema zagrevanja. Čestice stvorene pri ovakvoj temperaturi zadržavaju se magnetnim poljem unutar tokamaka, osim visokoenergetskih neutrona koji beže i prenose toplotu vodi koja protiče ispod zida.
U poređenju s fisionom, fuziona elektrana može generirati energiju iz mnogo manje goriva, kao što su deuterijum i tricijum, bez stvaranja velike količine radioaktivnog otpada. Osim toga, materijali koji se dobiju iz ovog procesa su potpuno upotrebljivi. Međutim, izazov sa fuzijom je u tome što su takvi nuklearni reaktori izuzetno teški za izgradnju.
ITER je grandiozan projekat o kojem se nadaju da će prvi eksperiment izvesti 2025. godine, ali su rokovi poremećeni usled pandemije. Ipak, postoji nada da će se projekt završiti na vreme, iako su troškovi projekta porasli sa pet na dvadeset milijardi evra.
Jedinstvena karakteristika projekta ITER je njegova međunarodna saradnja, koja prevazilazi geopolitičke tenzije. Zemlje s različitim ideologijama sarađuju već 40 godina na ovom projektu, što pokazuje da je želja za čistom nuklearnom energijom iz fuzije snaga koja ih okuplja.
