Građani Crne Gore najviše veruju Srpskoj pravoslavnoj crkvi i premijeru Milojku Spajiću, pokazali su rezultati najnovijeg istraživanja Ipsosa. Ovo istraživanje je sprovedeno u periodu od 2. do 11. februara na uzorku od 1.010 punoletnih građana, a rezultati su predstavljeni u emisiji „Argumenti“ na Televiziji Crne Gore.
Prema podacima istraživanja, 46 odsto građana smatra da je Crna Gora krenula pogrešnim putem, dok 39 odsto veruje da je na pravom putu. Oko 15 odsto anketiranih nije moglo da proceni pravac u kojem ide zemlja. Ovi rezultati ukazuju na podeljena mišljenja među građanima o trenutnoj političkoj situaciji i budućnosti Crne Gore.
Podrška članstvu Crne Gore u Evropskoj uniji ostaje visoka, sa 75 odsto građana koji se izjašnjavaju za ulazak u EU, dok 22 odsto ispitanika ima negativan stav prema ovom pitanju. Ova podrška može biti ključna za buduće političke odluke i procese u zemlji.
Na pitanju o poverenju u političare, premijer Milojko Spajić uživa najveće poverenje građana, dok je na drugom mestu bivši predsednik Milo Đukanović, koji je nedavno postao počasni predsednik opozicione stranke DPS. Iza njih slede lider URA Dritan Abazović i predsednik Demokratske narodne partije (DNP) Milan Knežević. Predsednik države Jakov Milatović zauzima peto mesto, a iza njega je predsednik DPS Danijel Živković.
Premijer Spajić se takođe pokazao kao najbolje ocenjeni političar, dok je Milan Knežević na drugom mestu. Ostali političari, poput Jakova Milatovića, Dritana Abazovića, Milo Đukanovića i Aleksa Bečića, predsednika Demokrata Crne Gore, takođe su dobili značajne ocene, ali su i dalje suočeni sa većim brojem negativnih ocena prema njihovom radu.
Kada je reč o institucijama u Crnoj Gori, građani najviše veruju Srpskoj pravoslavnoj crkvi, zatim Vojsci Crne Gore, premijeru, policiji i predsedniku države. Ova poverenja u institucije može odražavati stavove građana prema stabilnosti i bezbednosti u zemlji.
Na pitanju o izlasku na izbore, istraživanje je pokazalo da bi 58 odsto anketiranih sigurno izašlo na parlamentarne izbore, dok bi 13 odsto najverovatnije izašlo. Devet odsto ispitanika je najverovatnije reklo da ne bi izašlo, dok bi 18 odsto sigurno ostalo kod kuće. Ovi rezultati ukazuju na potencijalnu mobilizaciju biračkog tela, ali i na neodlučnost nekih građana.
Ova istraživanja i njihovi rezultati pružaju uvid u raspoloženje građana Crne Gore i mogu biti od značaja za buduće političke odluke i strategije. Sa visokom podrškom za članstvo u EU i promenljivim stavovima prema trenutnoj vladi, politička scena u Crnoj Gori ostaje dinamična i puna izazova.
U svetlu ovih informacija, jasno je da se Crna Gora suočava s brojnim pitanjima koja zahtevaju pažnju vlasti i političkih lidera. Građani traže stabilnost, sigurnost i jasnu viziju budućnosti, a na političarima je da odgovore na te zahteve i da osiguraju da se glasovi svih građana čuju i uzmu u obzir.
Sve u svemu, rezultati istraživanja Ipsosa ukazuju na složenu situaciju u kojoj se Crna Gora nalazi, sa različitim mišljenjima o pravcu u kojem se kreće, ali i sa jasnim znakom podrške za evropske integracije. Ova pitanja će sigurno oblikovati buduće političke debate i odluke u zemlji.
