Atina – Grčka je danas potpisala važan ugovor o kupovini 16 protivbrodskih raketa „Exocet“ od Francuske, što je deo šire strategije jačanja odbrane zemlje. Ovaj sporazum su u Atini potpisali grčki ministar odbrane Nikos Dendijas i njegov francuski kolega Sebastijen Lekorni. Iako je potpisivanje ugovora potvrdjeno, iznos koji Grčka treba da plati za ove rakete nije objavljen.
Grčka je do sada uložila značajne resurse u modernizaciju svoje vojske, posebno od 2021. godine kada je potpisala odbrambeni pakt sa Francuskom. U okviru ovog sporazuma, Grčka je pristala na kupovinu tri francuske fregate i više od 20 borbenih aviona „Rafale“. Ova saradnja se smatra ključnom za jačanje vojnog kapaciteta Grčke u svetlu regionalnih tenzija, posebno u odnosu na Tursku.
Rakete „Exocet“ su poznate po svojoj efikasnosti i koriste se u različitim mornaričkim operacijama širom sveta. Njihova sposobnost da precizno gađaju ciljeve na moru čini ih važnim oružjem za svaku obalu koja želi da zaštiti svoje pomorske granice. Grčka, koja ima dugu obalu i brojne otoke, prepoznaje potrebu za snažnijim vojnim sredstvima, posebno u svetlu sve učestalijih sukoba u istočnom Mediteranu.
Tenzije između Grčke i Turske su u porastu, s obzirom na sporove oko pomorskih granica i prava na istraživanje nafte i gasa u ovom strateškom regionu. Turska je često kritikovala vojne nabavke Grčke, smatrajući ih provokativnim. Ovaj novi ugovor sa Francuskom može dodatno zakomplikovati odnose između ove dve zemlje, ali Grčka smatra da su ove nabavke neophodne za očuvanje njene nacionalne sigurnosti.
Francuska je, s druge strane, postala ključni partner Grčke u odbrambenoj industriji. U poslednjih nekoliko godina, dve zemlje su ojačale svoje vojne veze, što se može videti kroz zajedničke vojne vežbe i druge oblike saradnje. Ovaj ugovor o raketama „Exocet“ je samo jedan od koraka u tom pravcu.
Osim toga, Grčka je uložila napore da unapredi svoje kapacitete u vazduhoplovstvu i mornarici. Sa nabavkom novih borbenih aviona i fregata, Grčka se trudi da osigura svoju poziciju kao regionalna sila. Ove vojne modernizacije su takođe usmerene na poboljšanje interoperabilnosti sa NATO saveznikom, što može biti od ključnog značaja u slučaju sukoba.
U svetlu ovih događaja, važno je napomenuti da Grčka ne deluje izolovano. Njene vojne nabavke i strateški savezi su deo šireg okvira međunarodnih odnosa, gde se zemlje bore za uticaj i resurse. Francuska, kao članica Evropske unije i NATO-a, ima svoje interese u regionu, što dodatno komplikuje situaciju.
U narednim mesecima, moguće je da će se javiti dodatne tenzije između Grčke i Turske, što može uticati na region kao celinu. Ova dinamika će zahtevati pažljivo praćenje i analizu, jer bilo kakav sukob može imati dalekosežne posledice, ne samo za Grčku i Tursku, već i za širu međunarodnu zajednicu.
Grčka je jasno stavila do znanja da će nastaviti sa svojim planovima za modernizaciju vojske, uprkos kritikama i pretnjama iz Turske. Ovaj sporazum sa Francuskom je samo deo šire strategije u kojoj Grčka teži da očuva svoju suverenost i sigurnost u nestabilnom regionalnom okruženju.
