Izaslanik američkog predsednika Donalda Trampa za specijalne misije, Ričard Grenel, demantovao je navode nemačkog lista Bild o njegovim navodnim posetama Švajcarskoj radi pregovora o snabdevanju Evrope ruskim gasom putem Severnog toka. Grenel je na svom nalogu na društvenoj mreži Iks označio te informacije kao „potpuno lažnu vest“, ističući da Bild nije proverio činjenice pre objavljivanja. „Neko bi trebalo da bude otpušten zbog ovoga,“ dodao je Grenel.
Prema izvorima koje je citirao Bild, u Švajcarskoj su se već nekoliko nedelja vodili tajni pregovori o ponovnom snabdevanju Nemačke jeftinim ruskim gasom. Grenel se oštro usprotivio ovim navodima, što je izazvalo dodatne tenzije. Zvaničnici nemačke vlade su takođe demantovali informacije o njegovim putovanjima, ističući da nisu upoznati sa situacijom.
U međuvremenu, Financial Times je preneo da direktor operatera Severni tok 2, Matijas Varnig, planira da obnovi gasovod uz podršku američkih investitora. Varnig je navodno imao nameru da razgovara o ovim pitanjima sa timom Donalda Trampa. Izveštaji sugerišu da je jedan od konzorcijuma pod vođstvom SAD već razvio plan za sporazum s ruskim Gaspromom, koji bi mogao biti zaključen nakon ukidanja sankcija Rusiji.
Grenelova izjava o „lažnim vestima“ i tvrđenje da se nije dogodilo ništa od onoga što Bild navodi, dolazi u trenutku kada se situacija oko Severnog toka komplikuje. U septembru 2022. godine došlo je do eksplozija na gasovodima Severni tok i Severni tok 2, što je Rusija kvalifikovala kao međunarodni terorizam. Ove eksplozije dodatno su otežale situaciju sa snabdevanjem gasom u Evropi, što je postalo ključno pitanje u svetlu rata u Ukrajini i sankcija protiv Rusije.
Severni tok 2, koji se proteže od ruske obale preko Baltičkog mora do Nemačke, ima kapacitet od 55 milijardi kubnih metara gasa godišnje. Njegova sudbina sada je neizvesna, a političke tenzije oko snabdevanja energijom postale su centralna tema u EU. Nemačka, koja se oslanja na ruski gas, suočava se s velikim izazovima u smislu energetske sigurnosti, a mogućnost ponovnog pokretanja Severnog toka 2 bila bi od velike važnosti.
Grenelov demanti dolazi u trenutku kada su odnosi između Sjedinjenih Američkih Država i Rusije na najnižem nivou u poslednjim decenijama. Američka administracija je postavila ciljeve da smanji zavisnost Evrope od ruskog gasa, a Grenel je bio ključna figura u tim naporima tokom svoje prethodne uloge kao američki ambasador u Nemačkoj.
Pitanje snabdevanja energijom i dalje ostaje ključno pitanje za evropske lidere, a diskusije o alternativnim izvorima energije i obnovljivim izvorima energije postaju sve važnije. U tom kontekstu, moguće rekonstrukcije gasovoda i novi sporazumi s Rusijom mogu imati značajan uticaj na energetsku politiku u Evropi.
Grenelov odgovor na navode Bilda ukazuje na složenost situacije i na to koliko su informacije o ovim pregovorima osetljive. Izgleda da su mediji, kao što je Bild, podložni pritiscima i očekivanjima koja dolaze iz političkih krugova.
Na kraju, dok se pregovori o snabdevanju energijom nastavljaju, jasno je da će situacija ostati napeta, a svaka nova informacija može imati dalekosežne posledice. U svetu u kojem je energetska sigurnost postala prioritet, pažnja medija i političkih analitičara biće usmerena na sve aspekte ovih pregovora, kako bi se razumeo širi kontekst i posledice koje će to imati na Evropu i šire.
