Brisel – Evropska komisija (EK) je danas objavila optužbe protiv američkih tehnoloških gigante, kompanija Gugl i Epl, zbog navodnog kršenja njenih digitalnih pravila. Ove tvrdnje, koje su se pojavile u izveštaju britanskog lista Gardijan, označavaju novi korak u regulaciji digitalnog tržišta u Evropskoj uniji, gde EK nastoji da uspostavi pravednije uslove za sve učesnike na tržištu.
Prema informacijama iz EK, Gugl i Epl su optuženi za kršenje Zakona o digitalnim tržištima EU (DMA), koji je usvojen kao deo šireg paketa regulativa koje imaju za cilj da obezbede konkurentnost i zaštitu potrošača u digitalnom okruženju. Ove dve kompanije su među pet najvrednijih na svetu prema tržišnoj kapitalizaciji, što dodatno naglašava značaj ovog slučaja.
Zakon o digitalnim tržištima postavlja jasna pravila ponašanja za velike tehnološke kompanije, poznate kao „kustosi“ tržišta, kako bi se sprečila monopolizacija i omogućila fer konkurencija. Kršenje ovog zakona može rezultirati drakonskim kaznama, uključujući novčane kazne do 10% globalnog prihoda kompanije, a ukoliko se prekršaj ponovi, kazna može da poraste na 20%.
Ove optužbe dolaze u trenutku kada se u Evropi sve više naglašava potreba za regulacijom velikih tehnoloških igrača, koji su često kritikovani zbog svojih poslovnih praksi, koje mogu biti štetne po potrošače i manje konkurente. EK se već godinama suočava sa izazovima u vezi sa regulacijom digitalnog sektora, a ovaj potez se može smatrati nastavkom njihovih napora da postave jasna pravila igre.
Gugl i Epl još nisu zvanično reagovali na optužbe, ali se očekuje da će se braniti od navoda, ističući kako njihovi poslovni modeli donose korist i potrošačima i ekonomiji u celini. U prethodnim slučajevima, ove kompanije su se često protivile regulativama, tvrdeći da one mogu ograničiti inovacije i kreativnost.
Pitanje regulacije tehnoloških kompanija postalo je još više aktuelno u svetlu rastuće zabrinutosti oko privatnosti podataka, dezinformacija i monopolskih praksi. Evropska unija, koja se trudi da postane lider u zaštiti privatnosti i digitalnih prava, nastavlja sa uvođenjem novih propisa kako bi osigurala da tehnološke kompanije deluju u skladu sa interesima potrošača.
Osim kazni, EK može uvesti i druge mere protiv ovih kompanija, uključujući obavezu da promene svoje poslovne prakse. Ovo bi moglo uključivati veće transparentnosti u vezi sa načinima na koje prikupljaju i koriste podatke korisnika, kao i promene u načinu na koji omogućavaju pristup svojim platformama konkurentima.
Ovaj slučaj takođe može imati šire implikacije za globalnu tehnološku industriju, jer bi mogao postaviti presedan za slične mere u drugim zemljama i regijama. Mnoge države, uključujući SAD, razmatraju kako da regulišu velike tehnološke igrače, a ishod ovog slučaja može uticati na to kako se ti regulatori postavljaju prema tim kompanijama.
U međuvremenu, analitičari i stručnjaci za tehnologiju pažljivo prate razvoj situacije, jer bi ishod mogao značajno uticati na poslovne modele Gugla i Epla, kao i na njihovu sposobnost da inoviraju i konkuriraju u sve dinamičnijem digitalnom prostoru.
Evropska komisija nastavlja sa svojim naporima da obezbedi pravičnije digitalno tržište, a ovaj slučaj je samo jedan od mnogih koraka koje preduzima kako bi se osiguralo da velike tehnološke kompanije poštuju pravila i doprinose zdravijem ekonomskom okruženju. Kako se situacija razvija, biće interesantno posmatrati kako će se Gugl i Epl prilagoditi novim regulativama i da li će biti spremni na promene koje im se nameću.
