Evropska komisija (EK) je danas iznela ozbiljne optužbe protiv američkih tehnoloških giganata Gugla i Epla, tvrdeći da krše digitalna pravila koja su postavljena unutar Evropske unije. Ove optužbe imaju značajne posledice, jer se radi o kompanijama koje se nalaze među pet najvećih na svetu po vrednosti na berzi.
Prema informacijama koje je objavio Gardijan, EK je pokrenula postupke protiv Epla i Alfabeta, matične kompanije Gugla, zbog kršenja Zakona o digitalnim tržištima EU (DMA). Ovaj zakon je osmišljen da osigura fer konkurenciju i da zaštiti potrošače u digitalnom prostoru, a kršenje istog može rezultirati ozbiljnim finansijskim kaznama. Konkretno, kompanije se mogu suočiti sa kaznama od 10% njihovog globalnog prihoda, a ukoliko ponovo prekrše pravila, kazna može porasti na 20%.
Jedna od glavnih optužbi protiv Gugla je da njegov pretraživač daje prednost sopstvenim uslugama u odnosu na konkurenciju, što je u direktnoj suprotnosti sa zahtevom za fer i nediskriminatorsko tretiranje usluga trećih strana. Ova praksa ne samo da utiče na konkurenciju, već i na korisnike koji možda nisu svesni da su rezultati pretrage pristrasni.
Pored toga, EK je istakla da Google Play, prodavnica aplikacija kompanije, ometa programere tako što im ne dozvoljava da usmere potrošače ka alternativnim kanalima gde bi mogli pronaći bolje ponude ili usluge. Ova kontrola nad distribucijom aplikacija može imati ozbiljne posledice po inovacije i konkurenciju u digitalnom prostoru.
S druge strane, Evropska komisija je takođe uperila prst prema Eplu, zahtevajući od kompanije da svoje operativne sisteme učini dostupnim konkurentima. Ovo se posebno odnosi na pametne telefone i bežične slušalice, gde EK smatra da bi otvoren pristup omogućio veću konkurenciju i inovacije na tržištu. Ukoliko Epl ne postupi po ovim zahtevima, suočava se sa mogućim istragama i kaznama.
Ove mere koje preduzima Evropska komisija dolaze u trenutku kada se sve više pažnje posvećuje regulaciji velikih tehnoloških kompanija koje često koriste svoje dominantne pozicije za stvaranje nefer prednosti. U svetu gde digitalna ekonomija postaje sve značajnija, regulatori se bore da pronađu ravnotežu između podsticanja inovacija i zaštite potrošača.
Za mnoge posmatrače, ovi potezi EK predstavljaju važan korak ka većoj odgovornosti velikih tehnoloških kompanija. Uzimajući u obzir da su Gugl i Epl među najvrednijim kompanijama na svetu, njihovo ponašanje ima dalekosežne posledice ne samo za konkurenciju, već i za potrošače širom Evrope.
Ovakve akcije Evropske komisije su deo šireg trenda koji se može primetiti u globalnoj regulaciji tehnologije. U Sjedinjenim Američkim Državama, takođe se razmatraju slične mere protiv velikih tehnoloških kompanija, što ukazuje na to da se svetski regulatori suočavaju sa sličnim izazovima.
Uzimajući u obzir sve ove aspekte, jasno je da digitalni prostor postaje sve više podložan regulaciji. Kako se tehnologija razvija i kako postaje integralni deo svakodnevnog života, važno je da se osigura da konkurencija ostane fer, a potrošači zaštićeni. Očekuje se da će dalji razvoj ovog slučaja imati značajne implikacije za način na koji tehnološke kompanije posluju u Evropi i šire.
U zaključku, akcije Evropske komisije protiv Gugla i Epla predstavljaju važne korake ka obezbeđivanju fer tržišnih uslova i zaštiti potrošača. Ova situacija će zasigurno biti predmet daljih rasprava i analiza kako se globalno tržište razvija.
