Poplave istorijskih razmera zahvatile su francusku Bretanju, a situacija je posebno kritična u departmanima Morbijan, Atlantska Loara i Il-i-Vilen usled jakog olujnog vetra nazvanog „Herminija“. Preplavljena su čitava naselja, a evakuisane su stotine ljudi. U gradu Renu, koji se suočava sa neviđenim izlivanjem vode, zabeležen je apsolutni rekord za januar sa 171 litrom padavina po kvadratnom metru, što nije viđeno u poslednjih četrdeset godina.
Regionalni put između Nanta i Bresta je pod vodom, a mnoge okolne reke premašuju rekordne vodostaje koje su zabeležene 1966. i 1995. godine. Nažalost, meteorolozi najavljuju nove padavine, što dodatno komplikuje situaciju, jer je tlo već natopljeno vodom i gubi svoju propusnu moć.
U departmanu Il-i-Vilen, situacija je alarmantna. U čak 32 mesta aktiviran je crveni alarm, a očekuje se da će u sredu pasti još 25 do 30 litara kiše po kvadratnom metru. Hiljade hektara su preplavljene, a mnogi putevi i mostovi su odsečeni. U gradiću Redonu, sa populacijom od desetak hiljada stanovnika, evakuisano je 600 osoba, dok je u Renu poplavljeno stotinak kuća. Procene govore da je direktno ili indirektno pogođeno oko 15.000 stanovnika.
Stanovnici se snalaze kako znaju i umeju. Postavljaju betonske blokove i džakove s peskom u pokušaju da spreče prodiranje vode u svoje domove. Spasioci patroliraju čamcima po ulicama koje su se pretvorile u rečna korita, a evakuisane osobe smeštaju u sportske hale i škole. Ove poplave su izazvale velike probleme u svakodnevnom životu ljudi, a preko dve hiljade domaćinstava ostalo je bez struje.
Pored materijalne štete, u opasnosti su i mnoge stare i istorijske građevine, uključujući hotele i dvorce. Ekolozi smatraju da su ove katastrofalne poplave rezultat aktuelnih klimatskih promena i globalnog zagrevanja, ali i modernog načina života koji je doveo do uništavanja prirodnih nasipa usled stalne gradnje stambenih objekata.
U svetlu ovih događaja, važno je naglasiti da se ovakvi ekstremni vremenski uslovi sve češće javljaju širom sveta, a stručnjaci upozoravaju da bi klimatske promene mogle dovesti do još težih situacija u budućnosti. Ove poplave su samo jedan od mnogih simptoma koje priroda pokazuje kao odgovor na ljudski uticaj na životnu sredinu.
S obzirom na ozbiljnost situacije, vlasti su preduzele mere kako bi pomogle pogođenim područjima. Hitne službe rade na evakuaciji i pružanju pomoći, dok se lokalne vlasti bore da obnove infrastrukturu i pomognu ljudima da se vrate u normalan život. Međutim, mnogi se pitaju koliko će vremena biti potrebno da se oporave od ovih katastrofalnih poplava.
U međuvremenu, stanovnici Bretanje izražavaju zabrinutost zbog budućnosti, jer su se suočili s problemima koji su ih primorali da napuste svoje domove i da se suoče sa neizvesnošću. Njihova svakodnevica je prekinuta, a mnogi su izgubili sve što su imali. Solidarnost među ljudima je u ovakvim trenucima od suštinskog značaja, a mnogi se organizuju kako bi pomogli jedni drugima.
Uprkos teškim uslovima, ljudi u Bretanji pokazuju otpornost i hrabrost. Uz podršku zajednice i državnih institucija, nadaju se da će se situacija stabilizovati i da će se moći vratiti svojim svakodnevnim aktivnostima. Ipak, ostaje pitanje kako će se suočiti s budućim klimatskim izazovima i kakve će posledice to imati na njihov način života.
