Ministarstvo prosvete Srbije je danas poslalo dopis svim direktorima osnovnih i srednjih škola, naglašavajući da zaposleni koji učestvuju u štrajku koji nije organizovan u skladu sa zakonom nemaju pravo na zaradu. Ovaj dopis je rezultat brojnih pritužbi nastavnika, vaspitača, direktora i roditelja učenika koji su se odnosili na primenu propisa o radu i štrajku u obrazovnom sistemu.
U dopisu se podseća na važeće zakonske odredbe koje se tiču štrajka. Prema članu 14. Zakona o štrajku, organizovanje štrajka i učešće u njemu ne predstavlja povredu radne obaveze, niti može biti osnov za pokretanje disciplinskih postupaka. Međutim, zaposleni koji učestvuju u štrajku ostvaruju osnovna prava iz radnog odnosa, osim prava na zaradu. Takođe, organizatori štrajka koji nisu postupili u skladu sa zakonom neće imati zaštitu predviđenu zakonom.
Ministarstvo ističe da je u skladu sa Zakonom o radu, zarada zaposlenih se sastoji od zarade za obavljeni rad i vremena provedenog na radu. Ukoliko je štrajk organizovan u skladu sa zakonom, zaposleni imaju pravo na srazmeran deo zarade u periodu trajanja štrajka. U suprotnom, ako ne obezbede minimum procesa rada, zaposleni gube pravo na zaradu.
U dopisu se takođe navodi šta podrazumeva minimum procesa rada. Za nastavnike, minimum uključuje izvođenje nastave u trajanju od 30 minuta po času, dok stručni saradnici i nastavnici u produženom boravku moraju obaviti 20 časova rada nedeljno. Zakon jasno definiše obaveze zaposlenih tokom štrajka, a kako se naglašava, neobezbeđivanje minimuma rada može dovesti do gubitka prava na zaradu.
Ministarka prosvete je izjavila da blokade u obrazovanju nisu predviđene zakonom i da svi koji učestvuju u takvim aktivnostima moraju biti svesni mogućih posledica. Istakla je važnost dijaloga kako bi se razmotrila druga važna pitanja u oblasti obrazovanja.
Ova situacija se pojavila u kontekstu sve učestalijih štrajkova i protesta zaposlenih u prosveti, koji traže bolje uslove rada i veće plate. Zaposleni izražavaju nezadovoljstvo trenutnim stanjem u obrazovanju, smatrajući da su njihova prava često zanemarena. U tom smislu, Ministarstvo prosvete želi da jasno definiše pravila i procedure kako bi se izbegli nesporazumi i obezbedila prava svih učesnika u obrazovnom procesu.
Dopis je izazvao podeljena mišljenja među zaposlenima u prosveti. Dok neki smatraju da je važno poštovati zakonske okvire, drugi se osećaju obespravljeno i smatraju da su njihovi zahtevi legitimizovani. U međuvremenu, dijalog između predstavnika prosvetnih radnika i Ministarstva prosvete nastavlja se kako bi se pronašla rešenja koja će zadovoljiti obe strane.
S obzirom na sve veću napetost u obrazovnom sektoru, jasno je da će se situacija oko štrajkova i protestnih akcija nastaviti. Zaposleni u prosveti su odlučni da se bore za svoja prava, dok Ministarstvo prosvete pokušava da uspostavi red i poštovanje zakona. Ova situacija ostaje u fokusu javnosti, a razvoj događaja će verovatno uticati na budućnost obrazovnog sistema u Srbiji.
U svetlu ovih događaja, važno je da se pronađe izbalansiran pristup koji će omogućiti ostvarivanje prava zaposlenih, ali i očuvanje stabilnosti i funkcionalnosti obrazovnog sistema. Dijalog i saradnja su ključni kako bi se prevazišli trenutni problemi i uspostavili održivi uslovi za rad i obrazovanje u Srbiji.
