Hrvatska je donela odluku da ubrza modernizaciju svojih borbenih aviona „rafale“ usled nedavne kupovine Srbije koja je nabavila 12 novih aviona. Ovu informaciju prenose hrvatski mediji, koji ističu da analitičari smatraju da je ova akcija prvenstveno motivisana potrebom za sticanjem unutrašnjih političkih poena, s obzirom na to da se Hrvatska suočava s percepcijom da zaostaje u naoružanju u odnosu na Srbiju.
Prema izveštaju „Jutarnjeg lista“, Hrvatska je planirala da započne modernizaciju svojih „rafala“ tek 2030. godine. Međutim, prodaja novih aviona Srbiji od strane Francuske naglo je ubrzala ove planove. Ugovor između Beograda i Pariza izazvao je nezadovoljstvo u hrvatskoj vladi, koja je zatražila objašnjenje od Francuske zbog prodaje vojnog materijala zemlji s kojom ima geostrateške nesuglasice.
Francuska je, nakon nekoliko meseci, odgovorila Hrvatskoj da će biti dostupna nadogradnja „rafala“ na standard F4.1. Ova situacija ukazuje na to kako međunarodni odnosi i prodaja vojne opreme mogu uticati na geostrateške planove i politike zemalja. Hrvatska je, prema navodima analitičara, bila primorana da ubrza svoje planove modernizacije kako bi osigurala svoju bezbednost i zadržala stratešku prednost u regionu.
Nadogradnja na standard F4.1 podrazumeva unapređenje aviona u pogledu tehnologije, borbenih kapaciteta i operativnih sposobnosti, što će omogućiti Hrvatskoj da ostane konkurentna. Međutim, Petar Vojinović, urednik vazduhoplovnog portala „Tango Six“, ističe da su procesi nabavke borbenih aviona u Hrvatskoj bili transparentni, ali da se informacije o drugim vrstama naoružanja i dalje čuvaju kao tajna.
Vojinović naglašava da nije iznenađujuće što Hrvatska želi da modernizuje svoje „rafale“, posebno kada se uzme u obzir da će Srbija dobiti nove avione. Takođe, ukazuje na to da su ranije bile nesuglasice oko nabavke najsposobnijih raketa dugog dometa za „rafale“, što dodatno komplikuje situaciju.
Vojni analitičar Vlade Radulović smatra da je modernizacija „rafala“ očekivana, ali naglašava da se ne radi o značajnoj modernizaciji, već o nadogradnji softverskih sistema. Prema njegovim rečima, ova situacija koristi se kao sredstvo za sticanje političkih poena i pokazivanje da Hrvatska neće zaostajati za Srbijom u vojnom smislu.
Radulović dodaje da je Hrvatska imala slabije ratno vazduhoplovstvo u poređenju sa Srbijom, ali ističe da razlike između treće i četvrte generacije aviona nisu drastične. On ukazuje na to da je nezadovoljstvo Zagreba razumljivo, ali da ne bi trebalo očekivati da će Francuska odustati od prodaje „rafala“ Srbiji zbog pritiska iz Hrvatske. Ova situacija takođe ukazuje na složene odnose u regionu i izazove koje donosi modernizacija vojnog arsenala.
