Zakonodavni okvir za uvođenje obaveznog vojnog roka u Hrvatskoj biće predstavljen u junu, a usvojen u saboru u oktobru ove godine. Očekuje se da obuka prvih regruta počne u kasarnama u Kninu, Slunju i Požegi krajem ove godine ili najkasnije početkom sledeće. Ova informacija je potvrđena iz vladinih izvora i prenosi je Hina.
Sve je već pripremljeno za početak obuke, ali je neophodno doneti zakon koji će regulisati uvođenje obavezne osnovne vojne obuke. Većina stavki u ovom zakonu je usaglašena, ali se još uvek razrađuju detalji vezani za civilnu službu za one koji se pozovu na priziv savesti.
Ove nedelje je u Banskim dvorima održan sastanak premijera Andreja Plenkovića sa relevantnim ministrima i predstavnicima Oružanih snaga. Na sastanku su razmatrani nacrti Strategije odbrane i Dugoročnog plana razvoja Oružanih snaga, a predloženo je da se o njima raspravlja na sednici Saveta za odbranu. Takođe, dogovorena je promena Zakona o odbrani i Zakona o službi u Oružanim snagama.
Plan za implementaciju novog zakona je jasno definisan. U junu će zakon biti predmet javnog savetovanja, a do letnje pauze, koja završava 15. jula, biće održano prvo čitanje u saboru. U septembru će uslediti drugo čitanje, dok se glasanje i usvajanje zakona planira za oktobar. Očekuje se da prva grupa regruta krene na obuku krajem 2023. ili početkom 2024. godine.
Obavezna osnovna vojna obuka trajaće dva meseca, a regruti će primati mesečnu naknadu u iznosu od 1.100 evra neto, uz obezbeđen smeštaj i ishranu. Obuka će se računati kao radni staž, što može doneti prednost prilikom zapošljavanja u državnim i javnim službama. Takođe, zaposleni neće moći da budu otpušteni tokom obuke, dok studenti mogu odložiti obuku do najkasnije 29. godine života.
U slučaju da neko odbije vojnu obuku, predviđene su dve opcije. Prva je tromesečna civilna obuka unutar Civilne zaštite, koja se fokusira na reagovanje u vanrednim situacijama kao što su požari, poplave ili zemljotresi. Druga opcija je četvoromesečni rad za lokalnu samoupravu na komunalnim poslovima, sa radnim vremenom od osam sati dnevno. Naknada za civilnu službu biće znatno manja, a detalji još uvek nisu u potpunosti definisani.
Planirano je da se godišnje šalje pet poziva za obuku, svaki za po 800 regruta, što znači da će ukupno biti 4.000 regruta godišnje. Ova inicijativa ima za cilj ne samo jačanje Oružanih snaga, već i povećanje svesti o građanskoj odgovornosti među mladima i stvaranje baze za razvoj profesionalnih vojnika.
Uvođenje obaveznog vojnog roka u Hrvatskoj dolazi u trenutku kada se sve više raspravlja o bezbednosnim izazovima u regionu i širem kontekstu. Ovaj potez se može smatrati odgovorom na sve veće potrebe za obezbeđivanjem nacionalne sigurnosti i jačanjem odbrambenih kapaciteta zemlje.
Kao rezultat ovog zakona, očekuje se da će se povećati broj mladih ljudi koji će steći vojnu obuku, što bi moglo imati dugoročne posledice na sigurnosnu politiku Hrvatske. Mnogi se nadaju da će ova inicijativa doprineti razvoju svesnog i odgovornog društva u kojem mladi ljudi preuzimaju aktivnu ulogu u očuvanju mira i sigurnosti u svojoj zemlji.
