Pripadnici hrvatske Kancelarije za suzbijanje korupcije i organiziranog kriminala (USKOK) danas su započeli istragu protiv petorice službenika Ministarstva spoljnih i evropskih poslova (MVEP), dok je Kancelarija evropskog javnog tužioca (EPPO) takođe pokrenula samostalnu istragu protiv još dvojice službenika ovog ministarstva zbog prevara. Ove akcije usledile su nakon što su se pojavile sumnje o zloupotrebama i krivičnim delima.
Prema informacijama koje su objavili EPPO i USKOK, sedmorica službenika sumnjiče se za krivična dela zloupotrebe položaja i ovlašćenja. Ove istrage se vode paralelno, a sumnje se odnose na aktivnosti koje su se odvijale u periodu od marta 2019. do novembra 2024. godine. USKOK je naveo da su osumnjičeni službenici, starosti između 37 i 57 godina, zajednički pravili lažne račune nakon službenih putovanja u inostranstvu, čime su neistinito prikazivali uvećane troškove smeštaja.
Istraga je ukazala na konkretne primere prevara, uključujući slučajeve u kojima su 44-godišnjak i 53-godišnjak pribavili tri lažna hotelska računa nakon službenog putovanja u Nemačku, kao i dva lažna računa nakon putovanja u Irsku. Takođe, 44-godišnjak i 43-godišnjak su dostavili dva lažna računa nakon putovanja u Srbiju, dok su tri osumnjičena nabavila 44 lažna računa sa službenog putovanja u Bosnu i Hercegovinu. Pored toga, 44-godišnjak i 37-godišnjak sumnjiče se da su dostavili i dva lažna računa nakon putovanja u Rumuniju.
USKOK je potvrdio sumnje da su osumnjičeni službenici podnosili zahteve za putne troškove koji su im odobreni i plaćeni, čime su neovlašćeno stekli materijalnu korist. Ove aktivnosti su oštetile državni budžet za ukupno 3.582 evra. U ovom kontekstu, USKOK je donio rešenje o određivanju mera zabrane obavljanja poslovne aktivnosti za četvoricu zaposlenih u MVEP-u.
Iz EPPO-a su takođe izneli zabrinjavajuće informacije, naglašavajući da se sumnja da je ovim osobama, na osnovu krivotvorene dokumentacije povezane sa putovanjima u inostranstvo, isplaćeno oko 26.000 evra neopravdanih putnih troškova. Polovina ovog iznosa je, kako se navodi, isplaćena iz Fonda za unutrašnju bezbednost Evropske unije.
Izveštaji sugeriraju da su svi osumnjičeni tokom ispitivanja priznali krivicu, što može ukazivati na to da su svesno učestvovali u ovom sistemu prevara. Ovakav razvoj događaja stavlja dodatni pritisak na institucije koje se bore protiv korupcije u Hrvatskoj, a istovremeno otvara pitanja o unutrašnjim kontrolama i transparentnosti u radu državnih institucija.
Ova situacija može imati dalekosežne posledice po reputaciju Ministarstva spoljnih i evropskih poslova, kao i po samu vladu. Istraga će verovatno biti praćena pažnjom javnosti, a svaka presuda može postaviti precedent za buduće slučajeve korupcije u javnom sektoru.
Sa rastućim pritiscima na državne institucije da unaprede svoje procedure i osiguraju odgovornost, ova istraga može poslužiti kao podsticaj za reforme koje bi mogle smanjiti mogućnosti za zloupotrebu i korupciju. U isto vreme, ukazuje se na važnost jačanja sistema unutrašnjih kontrola kako bi se izbegle slične situacije u budućnosti.
Kao rezultat ovih dešavanja, očekuje se da će javnost tražiti dodatne informacije i transparentnost u vezi sa istragom i njenim ishodima. Hrvatska se suočava sa izazovima u borbi protiv korupcije, a ovaj slučaj može biti ključan u oblikovanju budućih politika i praksi.
