Evropski parlament se suočava sa novim skandalom vezanim za korupciju, a belgijsko federalno tužilaštvo istražuje navode da je kineski tehnološki gigant Huawei podmićivao evropske poslanike. Ovaj slučaj nije prvi u istoriji Evropskog parlamenta, koji je već doživeo slične skandale.
Istražitelji su se fokusirali na vredne poklone, skupe večere i putovanja, kao i pozivnice za fudbalske utakmice, uz sumnju da su poslanici u zamenu za to promovisali privatne komercijalne interese tokom donošenja političkih odluka. Prema trenutnim pravilima, prag za poklone iznosi 150 evra, ali poslanici mogu biti pozivani na luksuzna putovanja. Na primer, Huawei je navodno organizovao putovanja za evropske poslanike u Kinu, uključujući letove u biznis klasi i boravak u luksuznim hotelima.
Istraga obuhvata 15 bivših i aktuelnih evroposlanika, a belgijsko tužilaštvo je izvršilo više racija u Belgiji i Portugalu, prilikom čega su uhapšene određene osobe. Mediji su izvestili da su iz prostorija Huawei u Briselu iznesene kutije sa materijalima vezanim za istragu. Kompanija Huawei je izjavila da ima nultu toleranciju prema korupciji.
Predsednica Evropskog parlamenta je objavila da je pokrenula hitan postupak za ukidanje imuniteta dvojici članova parlamenta, naglašavajući da neće biti nekažnjivosti ni za koga. Evropska komisija je, s druge strane, bila kratka u svom odgovoru, bez davanja komentara na ovu istragu.
Javnost se još uvek seća prethodnog skandala poznatog kao „Katargejt“, kada su neki parlamentarci primali novac i poklone od Katara, Maroka i Mauritanije u zamenu za širenje uticaja u evropskom zakonodavnom telu. Nakon tog skandala postojala su očekivanja da će se pravila promeniti kako bi se uveo nadzor nad ponašanjem poslanika i stroža pravila, ali se to nije desilo.
Šari Hinds iz organizacije Transparensi internešenal je izjavila da su promene nakon afere „Katargejt“ bile više kozmetičke nego suštinske. Evropska unija je započela proces formiranja nezavisnog etičkog tela koje bi kontrolisalo lobiranje i transparentnost, ali je ovaj proces do sada bio blokiran.
Situacija sa kompanijom Huawei predstavlja treći ozbiljni skandal koji potresa evropsku zajednicu, ukazuje Nenad Vuković, predsednik Društva lobista Srbije. On napominje da se imena evropskih poslanika koji su uključeni u ovu aferu dovode u vezu sa slučajem „Katargejt“. Vuković ističe da postoji značajna razlika između lobiranja i korupcije, a da evropska zajednica pokušava da se zaštiti od neetičkih uticaja.
Lobiranje, prema Vukoviću, ne bi trebalo da uključuje materijalne ponude, već da se bazira na pružanju kvalitetnih informacija donosiocima odluka. On naglašava da su se pravila lobiranja značajno promenila nakon rata u Ukrajini i ekonomskih tenzija sa Kinom, te da je Evropska unija suočena sa izazovima u regulaciji lobiranja.
U Srbiji je zakon o lobiranju donet 2019. godine i sadrži jasne odredbe o pravima i obavezama lobista. Vuković smatra da je zakon dobro napisan, ali da će njegova puna primena tek uslediti. On naglašava da je lobiranje moćan antikorupcijski alat kada se sprovodi na zakonit i etički način.
Iako su u Srbiji predviđene novčane kazne za kršenje zakona o lobiranju, do sada nije bilo kažnjenih. U slučajevima ozbiljnih prekršaja, poput primanja mita, primenjuju se odredbe krivičnog zakona. Da bi neko postao lobista u Srbiji, mora da ispuni određene uslove, uključujući visoko obrazovanje i obuku u Agenciji za borbu protiv korupcije.
Vuković je zaključio da je lobiranje važan mehanizam za prenos validnih informacija donosiocima odluka i da Srbija treba da shvati koliko je lobista potrebno.
