Procenjuje se da je Evropska unija u 2024. godini potrošila 22 milijarde evra na fosilna goriva iz Rusije, dok je istovremeno uložila 19 milijardi evra u finansijsku pomoć Ukrajini, navodi se u izveštaju koji je objavio „Gardijan“. Ove brojke ukazuju na značajnu finansijsku interakciju između EU i Rusije, čak i u kontekstu sukoba u Ukrajini.
Prema analizama Centra za istraživanje energije i čistog vazduha (Crea), EU je prošle godine potrošila 21,9 milijardi evra na rusku naftu i gas, iako su se poduzimali napori da se smanji zavisnost od ruskih energenata. Ove brojke sugerišu da su ekonomski interesi često u sukobu sa geopolitičkim ciljevima, posebno u svetlu trenutnih tenzija izazvanih ruskom invazijom na Ukrajinu.
Kilski Institut za svetsku ekonomiju izneo je podatak da je Evropska unija u 2024. godini dodelila Ukrajini 18,7 milijardi evra u vidu finansijske pomoći. Iako su ove sume značajne, one i dalje zaostaju za iznosima koje EU troši na energente iz Rusije, što postavlja pitanje o pravim prioritetima unutar evropskih politika u vezi sa energijom i bezbednošću.
Izveštaj takođe ističe da je Rusija u 2022. godini ostvarila prihod od 242 milijarde evra od globalnog izvoza fosilnih goriva. Njeni ukupni prihodi u ovom segmentu od početka sukoba sa Ukrajinom približavaju se cifri od bilion evra, što ukazuje na sposobnost Rusije da se prilagodi međunarodnim sankcijama. Ova cifra je rezultat preusmeravanja trgovinskih tokova i uspostavljanja novih kanala za izvoz, posebno prema zemljama koje nisu podržale sankcije.
Važno je napomenuti da Rusija dobija do polovine svojih poreskih prihoda iz sektora nafte i gasa, što naglašava značaj ovih resursa za njenu ekonomiju. U pokušaju da zaobiđe sankcije, Rusija je preusmerila isporuke goriva na „flotu u senci“, što podrazumeva korišćenje brodova koji nisu registrovani u zemljama koje primenjuju sankcije. Procenjuje se da Rusija ostvaruje trećinu svojih prihoda od izvoza fosilnih goriva upravo preko ovih tankera, što pokazuje kako se svet trgovine energentima menja usled globalnih tenzija.
Ova situacija stavlja EU u složenu poziciju, gde se njeni ciljevi za smanjenje zavisnosti od ruskih energenata suočavaju sa ekonomskim realnostima. Naime, iako se EU trudi da podrži Ukrajinu i smanji svoju zavisnost od Rusije, visoki troškovi energenata i dalje su uticali na odluke evropskih vlada, koje se bore sa rastućim cenama energije i ekonomskim posljedicama sukoba.
U svetlu ovih činjenica, jasno je da su evropske politike u vezi sa energijom i podrškom Ukrajini izuzetno kompleksne i često protivrečne. Dok EU nastoji da stvori jedinstvenu front protiv ruskih agresija, istovremeno se suočava sa izazovima koje donosi zavisnost od ruskih energenata. Ova dilema može imati dugoročne posledice po politiku EU i njen odnos sa Ukrajinom, kao i sa Rusijom.
U budućnosti, može se očekivati da će se EU dalje usmeravati ka diversifikaciji svojih izvora energije kako bi smanjila zavisnost od Rusije. To može uključivati povećanje investicija u obnovljive izvore energije, kao i jačanje energetskih veza sa drugim zemljama. Ipak, izazovi i dalje ostaju, i potrebno je mnogo više od samo finansijske pomoći da bi se obezbedila stabilnost i bezbednost u regionu.
