U prvoj nedelji marta, Produktna berza u Novom Sadu beleži značajan pad prometa, sa 1.747,60 tona robe koje su prometovane, što predstavlja smanjenje od 41,22% u odnosu na prethodnu nedelju. Finansijska vrednost prometa takođe je opala, za 46,69%, dostigavši iznos od 46,33 miliona dinara. Ovi podaci su objavljeni u berzanskom izveštaju, koji je ukazao na trenutne trendove i dinamiku tržišta.
Najzastupljenija roba u trgovanju bila je kukuruz, dok se sojinim zrnom nije trgovalo ni u minimalnom obimu. Ovaj pad u trgovinskoj aktivnosti može se povezati sa novim ekonomskim merama koje su najavile Sjedinjene Američke Države. Uvođenje carina protiv Kanade, Kine i Meksika izazvalo je značajne promene na svetskim berzama, što je dovelo do oštrog pada cena na početku nedelje. Očekivanja za nove carine, koje će stupiti na snagu 2. aprila, dodatno su pojačala nervozu među trgovcima.
Ova situacija nije uticala samo na berzanske cene, već je izazvala i povlačenje kupaca sa domaćeg tržišta. Kukuruz je dominirao berzanskim transakcijama, čineći čak 87% ukupnog prometa. Berzanski ugovori za kukuruz zaključeni su po cenama u rasponu od 21,20 do 22,30 dinara po kilogramu bez PDV-a, pri čemu je zabeležen rast cene od 1,26% u odnosu na poslednju nedelju februara.
Na tržištu pšenice, situacija je bila drugačija. Tokom cele nedelje primetna je povećana ponuda pšenice, ali je potražnja ostala izuzetno slaba. Samo jedan berzanski ugovor za pšenicu zaključen je po ceni od 24,00 dinara po kilogramu bez PDV-a, a cena pšenice je pala za 3,83% u poređenju sa prethodnom nedeljom.
Tržište soje nastavilo je sa pasivnošću, a tražnja nije bila u skladu s ponudom, što je rezultiralo time da se berzanski ugovori nisu zaključivali. Ova stagnacija na tržištu soje može se pripisati opštem nesigurnosti i smanjenoj potražnji u sektoru.
Za stočni ječam, trgovalo se po ceni od 27 dinara po kilogramu bez PDV-a, iako nije bilo značajnijih promena u obimu trgovine. Ova nedelja je pokazala da su učesnici na tržištu oprezni i da se bore sa nestabilnošću koja dolazi iz spoljašnjih ekonomskih faktora.
U zaključku, trenutna situacija na Produktnoj berzi u Novom Sadu reflektuje šire ekonomske izazove sa kojima se suočavaju trgovci. Očekivanja u vezi sa novim carinama i globalnim tržišnim trendovima doprinose nervozi i nesigurnosti, što se direktno odražava na obim i vrednost trgovine. Trgovci će morati da se prilagode ovim promenama kako bi ostali konkurentni i uspešni u budućnosti.
