Šengenski sporazum, osnovan s ciljem omogućavanja slobodnog kretanja ljudi širom Evrope, suočava se s izazovima zbog recentnih „privremenih kontrola“ koje su uvedene u nekim zemljama EU. Teroristički napadi, ilegalne migracije i osumnjičeni koji beže u Šengen zonu ističu slabosti ovog sporazuma. Pandemija kovida u martu 2020. pokazala je političku ranjivost sistema, dok su granične kontrole ponovno uspostavljene, dovodeći u pitanje budućnost Šengena.
Članice kao što su Švedska, Nemačka, Austrija, Slovenija, Italija, Norveška, Danska i Francuska navode različite razloge za uvođenje graničnih kontrola, poput povećanog rizika od nasilja ili migracija. Ovo može imati značajan uticaj na ekonomiju i koheziju Evrope. U međuvremenu, poslanici EU pozivaju na odgovornost zbog ponovne uspostave kontrola, upozoravajući da je ovakav postupak rizik za evropsku integraciju.
Nedavna imenovanja novih komesara za unutrašnje poslove i migracije u nekim zemljama koje su kritikovale Šengen dodatno povećavaju strahove da se sporazum urušava. Provokativne pretnje Mađarske odvraćanjem neregularnih migranata u Belgiju kao odmazda za kaznu ECJ takođe doprinose atmosferi straha. Bez obzira na sve, Evropska komisija ističe da Šengen garantuje slobodu kretanja za milione građana EU, ali se čini da se taj garant polako gubi.
