Na samom početku rata između Rusije i Ukrajine, Mikola Kuličenko je preživeo nezamislivu tragediju, piše Njujork tajms. Otet je kao civil, srećom preživeo nakon što je upucan u lice, a zatim ispuzao iz sopstvenog groba probijajući se kroz zemlju koja je na njega bačena, živ zakopan. Pored njega su umrla braca, ali je Mikola u poslednjem trenutku okrenuo glavu i metak mu je prošao kroz obraz, ostavivši rupu, ali bez povreda opasnih po život. Njegov slučaj izazvao je šok i simpatije širom Ukrajine, ali nije ostao pošteđen sistema mobilizacije. U oktobru je dobio poziv da bude pozvan u vojsku.
Kuličenko je iskoristio svoju drugu šansu za život da se pobrine za svog starog oca i vrati se uzgoju pataka i pilica na farmi u severnoj Ukrajini. Međutim, on kaže da i dalje ima problema sa spavanjem jer se vraćaju sećanja na to da je ubijen i živ zakopan i da se vratio kući prekriven modricama i krvavog, natečenog lica. S obzirom na traumu koju je doživeo, smatra da ga ne treba mobilisati.
Kuličenko tvrdi da njegovo prisustvo na frontu ne bi imalo uticaja na borbe i da bi samo žrtvovao svoj život uzalud. Ipak, sistem mobilizacije u Ukrajini se u velikoj meri oslanja na regrutovanje starijih muškaraca, što je izazvalo kritike Bajdenove administracije. Američki zvaničnici smatraju da je potreba za trupama hitnija od potrebe za oružjem.
Ukrajinski zvaničnici uzvraćaju da ne mogu mobilisati mladiće između 18 i 25 godina bez rizika od budućih demografskih problema. Neka izuzeća iz vojske su ukinuta kako bi se stalo na kraj izbegavanju mobilizacije, ali je mobilizacija usporena zbog nedostatka oružja. Ukrajina planira mobilisati dodatnih 160.000 ljudi, ali se primećuje da kvalitet novopridošlih vojnika opada.
Ukrajina se istovremeno povlači na dva fronta unutar zemlje, a agresivne mere mobilizacije izazivaju društveni otpor. Muškarci beže preko granice kako bi izbegli mobilizaciju, dok parlament razmatra ublažavanje mera i reforme. Amandman koji bi omogućio odlaganje mobilizacije za civile koje su Rusi uhapsili ranije u ratu i one koji su izgubili članove porodice takođe je u razmatranju.
Kuličenko se ne namerava odazvati pozivu za mobilizaciju, ne želi da učestvuje u ratu posle svega što je prošao. Njegova priča simbolizuje poteškoće s kojima se Ukrajina suočava u mobilizaciji svojih trupa, dok se ratna situacija unutar zemlje dodatno zakomplikuje.
