Tokom februara, mnogi od nas osećali su neželjene simptome poput kijanja, kašljanja, suzenja očiju. Iako mnogi u početku pomisle da je reč o simptomima sezonskog gripa, topli dani doneli su nam i raniju sezonu alergija koja je počela pre vremena zbog cvetanja drveća. Da ste alergični, a ne prehlađeni, znaćete po tome što ovi simptomi traju i traju.
Mirjana Mitrović, rukovodilac Grupe za monitoring alergenog polena u Agenciji za zaštitu životne sredine, kaže da je zima bila jako blaga, a onda je došao februar sa temperaturama od 15 do 20 stepeni, što je prouzrokovalo da odjednom bukne cvetanje svih vrsta drveća. Agencija za zaštitu životne sredine, prati od 1. februara do 1. novembra svakoga dana sve alergene na 28 različitih mesta na teritoriji Srbije. Tise i čempresi su već preko dve nedelje u crvenoj zoni kod nas. Takođe, bio je tu i lešnik u crvenoj zoni, a sada je jasen, brest. Ovakvu situaciju sa polenom nismo imali poslednjih godina.
Prema njenim rečima, desi se da krene sezona cvetanja, koja počne sa dva do tri zrna polena, prvo drveće koje cveta, jova, lesak, čempresi i tise, ali koja ne budu odmah u nekim prekograničnim vrednostima. Mitrović kaže da se u ovom trenutku prati 26 vrsta alergenog polena i da sada malo ohrabruje to što neki poleni cvetaju i za pet ili šest dana završavaju svoju fazu cvetanja, ali kreću drugi.
Ona dodaje da breza pravi najveći problem osobama sa alergijom, jer od svih drveća ima veliku alergenost. Prof. dr Vojislav Đurić, stručnjak za alergije i njihov uticaj na zdravlje ljudi, kaže da alergija u pojedinim situacijama može biti ozbiljna. Kako bi se znalo da se radi o alergiji, prvo treba obaviti kožne probe ili merenja prisustva antitela na alergene. Terapija se mora redovno uzimati i početi što ranije radi efikasnosti.
Ukoliko je dovoljno velika koncentracija, mogu biti otežano disanje, zamor i opšti osećaj malaksalosti, ali bez temperature. Vakcina protiv alergija se preporučuje osobama koje su alergične na određene alergene. Stručnjak objašnjava da se ona daje u više doza, dok se ne postigne doza održavanja, a potom se nastavlja sledećih tri do pet godina. Postoji i sublingvalna imunoterapija gde se alergen daje pod jezikom.
U slučaju te vrste terapije, pacijent sam sebi daje rastvor alergena pod jezikom u rastućim dozama, a zatim u dozama održavanja. Ovu vrstu terapije karakteriše mali broj kontraindikacija i nuspojava. Sve u svemu, alergije na polen su sve češće, ali pravovremenom terapijom mogu se ublažiti simptomi i poboljšati kvalitet života.
