Rekordna toplota okeana donela je ozbiljne posledice jednom od najvažnijih ekosistema na svetu, Velikom koralnom grebenu u Australiji. Novo istraživanje pokazuje da je izbeljivanje korala dostiglo katastrofalne nivoe, a više od 50 odsto korala u blizini ostrva na jugu grebena preminulo je tokom prošle godine usled najžešćeg izbeljivanja ikada zabeleženog u ovom području. Tim australijskih naučnika izneo je ove alarmantne podatke, naglašavajući ozbiljnost situacije.
Godina 2024. bila je najteža do sada za Veliki koralni greben, sa rekordnim temperaturama okeana koje su dovele do sedmog masovnog izbeljivanja. Korali, koji su ključni za biodiverzitet i ekosistem, izbeljuju se kada su pod stresom usled toplotnih talasa, što dovodi do izbacivanja algi koje im daju boju. Ova pojava, uzrokovana sagorevanjem fosilnih goriva, dovodi do globalnog zagrevanja i porasta temperatura vode.
Pored toga, fenomen El Ninjo, koji takođe utiče na temperature okeana, dodatno je pogoršao situaciju. Istraživači sa Univerziteta u Sidneju pratili su 462 kolonije korala na ostrvu One Tree tokom pet meseci, počevši od februara prošle godine. Do maja, 370 kolonija je bilo izbeljeno, a do jula je više od polovine izbeljenih korala preminulo.
Među vrstama korala koje su proučavane, zabeležena je smrtnost od čak 95 procenata, a naučnici su primetili urušavanje kolonija. Jedna od vrsta, Goniopora, bila je pogođena bolešću crnih traka koja napada tkivo korala i može dovesti do njihove smrti.
Marija Birn, glavna autorka studije, istakla je hitnu potrebu za zaštitu koralnih grebena, naglašavajući njihovu važnost za biodiverzitet, sigurnost hrane i zaštitu obale. Iako se proučavano područje nalazilo u zaštićenom delu grebena, van dometa rudarskih aktivnosti i turizma, nije bilo imuno na ekstremni toplotni stres koji je izazvao ovo katastrofalno izbeljivanje.
Veliki koralni greben, koji pokriva skoro 345.000 kvadratnih kilometara, predstavlja najvažniji koralni greben na svetu, dom za više od 1.500 vrsta riba i 411 vrsta tvrdih korala. Svake godine doprinosi milijardama dolara australijskoj ekonomiji, posebno kroz turizam, i snažno se promoviše kao jedno od najznačajnijih prirodnih čuda sveta.
Ovo istraživanje dolazi u trenutku kada se sve više naglašava potreba za globalnim delovanjem kako bi se smanjili efekti klimatskih promena i očuvala ova prirodna blaga. Naučnici upozoravaju da bez hitnih i odlučnih mera zaštite, koralni grebeni, koji su već pod velikim pritiskom, suočavaju se sa ozbiljnim rizikom od daljeg propadanja.
Zabrinjavajuće je da, uprkos naporima u zaštiti ovih ekosistema, klimatske promene i ekstremni vremenski uslovi i dalje predstavljaju glavne pretnje. Korali ne samo da su ključni za ekosisteme okeana, već takođe igraju važnu ulogu u održavanju ravnoteže u morskim staništima, pružajući sklonište i hranu mnogim morskim vrstama.
Istraživači pozivaju na globalnu saradnju i akcije kako bi se smanjili emisije gasova sa efektom staklene bašte i zaštitili morski ekosistemi od daljeg oštećenja. Potrebna su hitna rešenja i međunarodne inicijative kako bi se obezbedila budućnost koralnih grebena i očuvala njihova biološka raznovrsnost za generacije koje dolaze.
