U hramu Svetog Save u Beogradu danas je održan pomen žrtvama martovskog pogroma u autonomnoj pokrajini Kosovo i Metohija iz 2004. godine. Ova ceremonija, koja se održava svake godine, okupila je brojne građane, crkvene velikodostojnike, kao i predstavnike državnih institucija, u znak sećanja na stradale.
Pomen je služio episkop novobrdski Ilarion, vikar patrijarha Porfirija, uz prisustvo sveštenstva hrama. Pored crkvenih zvaničnika, skupu su se pridružili i direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petar Petković, kao i predstavnici Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Ove godine, posebno dirljiv trenutak bio je dolazak dece iz AP Kosovo i Metohija, koja su došla iz Muzičke škole „Stevan Hristić“ iz Stanišora i KUD „Jovan Kojić“ iz Vrbovca. Oni će večeras učestvovati na komemorativnoj akademiji u Narodnom pozorištu, povodom obeležavanja Dana sećanja na 17. mart 2004. godine.
Vladika Ilarion je nakon pomena istakao da je današnja molitva, na dan stradanja Srba u AP KiM, podstrek svima da se zalažu za mir, a ne za krvoproliće. Preneo je pozdrave i blagoslov patrijarha Porfirija deci iz Kosovskog Pomoravlja, naglašavajući koliko je važno očuvati vezu s decom i mladima iz tog kraja.
Danas se navršava 21 godina od kada su albanski ekstremisti u rušilačkim napadima proterali 4.012 Srba iz AP Kosovo i Metohija, a većina njih se do danas nije vratila u svoje domove. Tokom talasa nasilja tada je ubijeno 19 osoba, od kojih osam Srba, a 11 Albanaca stradalo je u sukobima s međunarodnim snagama bezbednosti. Povređeno je najmanje 170 Srba, kao i nekoliko pripadnika međunarodnih snaga koji su pokušavali da zaštite srpske građane i njihovu imovinu.
Ekstremisti su posebno napali srpske kuće i svetinje, porušivši oko 800 srpskih domova i uništivši 35 crkava i manastira. Ovi vandalski akti doveli su do gubitka brojnih ikona i kulturnih dobara koja su vekovima preživela osmansku okupaciju i svetske ratove. Pogrom je dodatno otežao položaj srpskog naroda i njegove Crkve, budući da se nasilje dogodilo u prisustvu hiljada pripadnika međunarodnih mirovnih snaga KFOR i UNMIK-a, koji nisu preuzeli odgovornost za propuste tokom te krize.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve otvoreno je govorio o teškom položaju Srba na Kosovu i Metohiji, ukazujući na uskraćene slobode kretanja i pritiske na svetinje. Evropski parlamentarci su obećali da će preneti njegovu poruku u Brisel, dok je ugledni evropski diplomata Lukas Furlas uputio protest najvišim zvaničnicima EU, naglašavajući da sprečavanje dolaska poglavara SPC na Kosovo predstavlja drastično kršenje verskih sloboda i ljudskih prava.
Nakon bogosluženja, poglavar SPC je apelovao na prestanak podela u društvu, pozivajući na mir, ljubav i zajedništvo kao ključne vrednosti koje povezuju srpski narod. Takođe, ukazao je na značaj očuvanja kulturnih i duhovnih vrednosti, kao i na potrebu za jačanjem međunacionalnog dijaloga.
U međuvremenu, u zaštićenoj zoni blizu Prizrena, zabeleženi su nelegalni građevinski radovi koji prete opstanku isposnice. Stručnjaci su na terenu procenili razmere štete, dok monasi Visokih Dečana s tugom posmatraju kako vekovno duhovno utočište trpi posledice nesavesnih zahvata.
Ove godišnjice su prilika za refleksiju o prošlosti, ali i podstrek za budućnost u kojoj će se težiti miru i međusobnom razumevanju među svim narodima na ovim prostorima.
