Naučnici širom sveta razvijaju inovativni projekat nazvan „zoo izmet“ koji bi mogao značajno doprineti očuvanju ugroženih vrsta. Ovaj projekat se fokusira na korišćenje izmeta životinja za prikupljanje genetske raznovrsnosti, što bi moglo otvoriti put ka kloniranju i reprogramiranju ćelija. Ideja je da se izmet, koji sadrži ćelije iz organizma životinje, koristi za povećanje šansi za opstanak vrsta koje su na ivici izumiranja.
U poslednjim decenijama, broj ugroženih vrsta je drastično porastao, a neki stručnjaci govore o „biološkoj anihilaciji“ divljih ekosistema. U tom kontekstu, istraživači veruju da bi izmet mogao biti ključni izvor za skupljanje genetske raznovrsnosti, što bi omogućilo očuvanje i obnovu ugroženih vrsta.
Ovaj pristup temelji se na pretpostavci da izmet sadrži žive ćelije koje su ispuštene iz creva životinje. Istraživači su već uspeli da izoluju žive ćelije iz izmeta miševa i slonova, što daje nadu da bi ovaj metod mogao biti primenljiv na druge vrste. Profesorica Suzan Vilijams sa Univerziteta u Oksfordu, koja vodi tim, ističe da su eksperimentalni rezultati ohrabrujući.
Jedna od ključnih prednosti korišćenja izmeta je neinvazivnost postupka, što omogućava prikupljanje genetskog materijala čak i od najneuhvatljivijih vrsta. Ovaj pristup može značajno olakšati prikupljanje podataka o genetskoj raznovrsnosti, jer ne zahteva hvatanje životinja koje su često teško dostupne ili se nalaze u divljini.
Kada se ćelije iz izmeta kultivišu, moguće je analizirati njihovu DNK kako bi se razumela genetska varijacija unutar populacija, što može pomoći u različitim naporima za očuvanje. Ovaj proces može uključivati kreativne tehnike asistiranog reproduktivnog inženjeringa kao što su kloniranje ili reprogramiranje ćelija. Kloniranje podrazumeva umetanje jezgra ćelije u jajnu ćeliju donora, što omogućava stvaranje genetskog „blizanca“ originalne životinje.
Pored toga, reprogramiranje ćelija može omogućiti njihovo pretvaranje u polne ćelije, što bi otvorilo mogućnosti za stvaranje potomstva putem IVF tehnika. Dr Ešli Hačinson, koja je takođe deo projekta, naglašava da bi primena ovih tehnologija mogla omogućiti veću adaptaciju životinja na promene u životnoj sredini.
Iako su mogućnosti uzbudljive, projekt se suočava s izazovima. Prikupljanje velikih količina izmeta i njegovo procesuiranje može biti složeno, jer izmet sadrži i mnoge druge komponente osim životinjskih ćelija. Tim istraživača aktivno radi na razvoju metoda za efikasno izdvajanje ćelija iz izmeta uz minimalno onečišćenje bakterijama.
Neki stručnjaci izražavaju zabrinutost da bi se fokus na genetsku raznovrsnost mogao odvratiti od važnosti očuvanja staništa i rešavanja osnovnih uzroka ugroženosti vrsta. Pol De Ornelas iz WWF-a UK naglašava da je prevencija gubitka biodiverziteta ključna i da bi tehnologije poput kloniranja, iako fascinantne, trebale biti deo šire strategije očuvanja.
Dr David Jachovski, ekolog sa Univerziteta Klemson, dodaje da sama genetska raznovrsnost nije dovoljna za opstanak vrsta; potrebno je obezbediti i adekvatne uslove za život. On ističe da se mora raditi na očuvanju staništa i rešavanju problema koji dovode do ugroženosti vrsta kako bi se postigla trajna rešenja.
U svakom slučaju, projekat „zoo izmet“ predstavlja uzbudljivu mogućnost za budućnost očuvanja biodiverziteta, ali zahteva pažljivo razmatranje etičkih, bioloških i ekoloških faktora koji će oblikovati njegovu primenu.
