Kajsije će ove godine biti skuplje nego prošle, a razlog za to su nedovoljni prinosi na tržištu, ističe Goran Đaković, urednik magazina Agrobiznis i bivši savetnik ministra poljoprivrede. U razgovoru za Tanjug, Đaković navodi da je teško prognozirati tačnu cenu, ali je sigurno da će ona biti viša, s obzirom na to da ni prošle godine nije bila niska.
Prema njegovim rečima, mraz koji je zahvatio mnoge voćnjake značajno je oštetio cvetove kajsija, a posebno na lokacijama gde je temperatura padala ispod minus šest stepeni. Cveće kajsije ne može preživeti na temperaturama ispod minus tri stepena, što dovodi do potpunog gubitka u zasadima. Đaković je naglasio da će na mestima gde je mraz bio intenzivan biti gotovo nemoguće ubrati kajsije. Ipak, naglašava da situacija nije svuda ista; neka područja su bila manje pogođena mrazom, ali će generalno biti teško ostvariti dovoljne prinose bez potrebe za uvozom.
Osim kajsija, Đaković je upozorio i na moguće oštećenje zasada breskve, kao i na to da su trešnje za sada izbegle veće probleme. U Smederevu, Čačku i Topoli, gde se najviše proizvode kajsije, situacija je slična, a i breskve su pretrpele štetu zbog prolećnih mrazeva. Đaković je primetio da su rane sorte voća, koje su posebno osetljive na mraz, najviše pogođene.
Što se tiče jabuka, još je prerano govoriti o njihovom stanju, budući da one još nisu procvetale u većini oblasti. Trešnje, s druge strane, za sada nemaju problema, ali Đaković upozorava da bi mrazevi u aprilu mogli imati dugoročne posledice. U tom periodu, voćke su najosetljivije, a Đaković podseća da svake godine Srbija gubi značajne iznose zbog štete izazvane mrazom, procenjujući da se godišnje gubi između 60 i 150 miliona evra.
Pored kajsija, Đaković ističe i značaj malina, jagoda i breskvi, koje su takođe visoko tražene i orijentisane ka izvozu. Srbija je poznata po malinama, pri čemu čak 97% proizvodnje ide na inostrano tržište. On naglašava potrebu za ozbiljnim promišljanjem o budućnosti i realizaciji proizvodnje, uzimajući u obzir klimatske promene i sve češće prolećne mrazeve koji mogu ugroziti prinos.
U zaključku, Đaković naglašava da se mora raditi na zaštiti voćnjaka od mraza, kako bi se obezbedili stabilni prinosi i smanjili gubici. Ulaganje u savremene tehnologije i strategije zaštite može pomoći proizvođačima da se bolje prilagode klimatskim promenama i osiguraju stabilne prihode. Ova situacija podseća na to koliko su klimatski uslovi važni za poljoprivredu i koliko je važno imati planove za ublažavanje njihovih negativnih efekata.
