Skoplje – Izvoz čelika i gvožđa iz Severne Makedonije u Evropsku uniju u 2023. godini dostigao je iznos od 376 miliona evra. Ovaj broj predstavlja značajno smanjenje od 34,8 odsto u odnosu na prethodnu godinu, što ukazuje na izazove s kojima se suočavaju makedonski izvoznici. Ove podatke objavio je Generalni direktorata za trgovinu i ekonomsku bezbednost Evropske komisije, koji prati trgovinske tokove između zemalja članica i trećih zemalja.
Čelik i gvožđe čine 5,6 odsto ukupnog izvoza makedonskih proizvoda na tržištima Evropske unije, što naglašava važnost ovih proizvoda u ekonomiji Severne Makedonije. Ova statistika ukazuje na to da je sektor metalne industrije jedan od ključnih faktora za ekonomski razvoj zemlje. Ipak, smanjenje izvoza može imati ozbiljne posledice po domaću ekonomiju, uključujući smanjenje prihoda od stranih valuta i potencijalno povećanje nezaposlenosti u ovom sektoru.
Prema informacijama koje je prenela makedonska televizija Sitel, Bugarska se ističe kao najveći uvoznik makedonskih proizvoda od žice, gvožđa ili čelika među članicama Evropske unije. Uvoz iz Bugarske iznosio je 355 miliona evra ili 351.505 kilograma, što predstavlja skoro 85 odsto ukupnih količina ove robe koja je izvezena iz Severne Makedonije. Ova dominacija Bugarske kao uvoznika ukazuje na bliske trgovinske veze koje postoje između dve zemlje, ali i na potencijalne prilike za diversifikaciju tržišta za makedonske izvoznike.
U svetlu ovih podataka, stručnjaci upozoravaju na potrebu za unapređenjem konkurentnosti makedonskog izvoza. Mnogi analitičari smatraju da bi poboljšanje kvaliteta proizvoda, kao i diversifikacija tržišta, mogli pomoći u smanjenju zavisnosti od određenih zemalja i tržišta. Takođe, preporučuje se jačanje saradnje sa drugim zemljama u regionu i šire, kako bi se otvorila nova tržišta za makedonske proizvode.
Pored toga, ekonomski analitičari ističu važnost investicija u infrastrukturu i tehnologiju kako bi se povećala efikasnost proizvodnje. Ulaganja u modernizaciju fabrika i usvajanje novih tehnologija mogla bi poboljšati kvalitet proizvoda i smanjiti troškove proizvodnje, što bi na kraju moglo doprineti jačanju izvoza.
Takođe, postoje i preporuke za unapređenje poslovnog okruženja u Severnoj Makedoniji. Povećanje transparentnosti, smanjenje birokratije i pružanje podrške malim i srednjim preduzećima mogli bi stvoriti povoljniji ambijent za poslovanje i doprineti većem izvozu.
U svetlu trenutnog stanja u sektoru metalne industrije, važno je da vlada i relevantne institucije preduzmu mere koje će pomoći u revitalizaciji ovog sektora. To može uključivati podršku kroz subvencije, olakšice za investitore, kao i programe obuke za radnu snagu kako bi se osigurala dostupnost kvalifikovanih radnika.
Osim toga, povećanje svesti o značaju domaće proizvodnje i podrška lokalnim proizvođačima mogli bi pomoći u jačanju ekonomije i smanjenju zavisnosti od stranog uvoza. Vlada bi mogla razmotriti i inicijative za promociju domaćih proizvoda kako bi se podstakla potražnja unutar zemlje.
Kako se situacija razvija, biće važno pratiti trendove u izvoznoj industriji i prilagoditi strategije u skladu sa globalnim ekonomskim kretanjima. Izvoz čelika i gvožđa iz Severne Makedonije predstavlja ključni segment ekonomije, i njegovo jačanje može doprineti opštem ekonomskom rastu i stabilnosti zemlje. S obzirom na izazove s kojima se sektor suočava, budućnost zavisi od sposobnosti zemlje da se adaptira i pronađe nove puteve za rast i razvoj.
