Prijateljstvo između Prleta i Bore, članova legendarne rok grupe Riblja čorba, trajalo je gotovo čitav njihov život. Na sahrani Borislava Đorđevića Bore, koji je preminuo u 65. godini, prisutni su imali priliku videti duboku povezanost koja je postojala između ova dva muzičara.
Dopisnik lista „Novosti“ imao je priliku čuti reči koje je Prle uputio dok su zajedno čekali dolazak Borinog tela. Na pitanje „Svaka čast što si došao da ga sačekaš“, Prle je odgovorio: „Ja sam ga stvorio i rodio“. Ova rečenica govori o dubokom prijateljstvu koje su deo njihovih života.
Prle i Bora bili su prijatelji još od detinjstva, a tokom svih ovih godina nisu se razdvajali. Prle je često posećivao Boru kako u Beogradu, tako i u Sloveniji, gde je Borina porodica bila smeštena. Na kraju su zajedno osnovali prvu muzičku grupu u Čačku.
Njih dvojica su zajedno prošli kroz mnoge životne situacije i uspone i padove u karijerama. Njihova muzička saradnja ostavila je trajan pečat na muzičkoj sceni, a njihove pesme i danas se vole i slušaju širom Balkana.
Bora, poznat i kao Džon Lord, bio je talentovan muzičar i pesnik koji je svojim tekstovima dirao srca mnogih obožavalaca. Njegova smrt zauvek će ostaviti prazninu u muzičkom svetu, ali će njegova muzika živeti zauvek.
Na sahrani su se okupili prijatelji i porodica, kao i mnogi poštovaoci njegove muzike. Njegova udovica Jelena i sin Maksim pokušali su pružiti podršku jedno drugom tokom ovog teškog perioda, ali njihova tuga bila je očigledna.
Prle je stajao uz svoje prijatelje, pokušavajući biti jak i podržavati porodicu preminulog, ali njegov bol bio je jednako dubok kao i njihov. Slike sa sahrane pokazuju tužan prizor ljubavi i tuge koji su ispunili ovaj događaj.
Bora će zauvek ostati upamćen kao jedan od najvažnijih muzičara na našim prostorima, a njegova muzika će i dalje živeti i inspirisati ljude širom sveta.
Nakon sahrane, Prle se povukao u tišinu svog doma, gde sećanja na Boru verovatno i dalje odzvanjaju u njegovoj glavi. Njihova muzika bila je njihov život, njihova strast, iako su sada razdvojeni, njihova duša će zauvek biti povezana kroz pesme koje su napisali zajedno.
Borina smrt je ostavila prazninu koju će teško ispuniti, ali njegovo nasleđe će ostati živo zauvek. Njegova muzika će i dalje biti inspiracija mnogima i podsećanje na talent i strast koji je nosio u sebi.
Prle će nastaviti da se seća svog dragog prijatelja sa osmehom na licu, jer će zauvek imati uspomene na zajedničke trenutke koje su proveli zajedno. Njihova priča ne završava se ovde, već će živeti kroz generacije koje će nastaviti da uživaju u njihovim pesmama i pesnicima.
Bora i Prle nisu samo muzičari, već su bili prijatelji koji su delili svoje srce i dušu kroz muziku. Njihova priča je primer istinskog prijateljstva koje preživljava sve nedaće života i ostaje kao večna uspomena na ljubav koju su delili.
Neka njihova muzika i dalje ljubi i hrabri ljude širom sveta, a njihova priča ostane kao podsetnik na snagu prijateljstva i ljubavi koja prevazilazi sve granice i vreme. Bora će zauvek biti prisutan u srcima svojih obožavalaca, a Prle će ga nositi kao deo sebe sve dok je živ.
