Javni dug u Evropskoj uniji smanjen je na kraju četvrtog kvartala 2023. godine, sa 81,7% BDP-a, što predstavlja pad od 0,7 procentnih poena u odnosu na prethodni kvartal. U poređenju sa istim periodom prethodne godine, javni dug evrozone smanjen je za 2,2%, a u Evropskoj uniji za 1,7%.
Najveći deo javnog duga u četvrtom kvartalu 2023. su činile obveznice, sa udelom od 83,4% u evrozoni i 82,9% u Evropskoj uniji. Grčka je bila najzaduženija zemlja Evropske unije na kraju četvrtog tromesečja, sa dugom od 161,9% BDP-a, dok su iza nje bile Italija sa dugom od 137,3% BDP-a i Francuska sa dugom od 110,6% BDP-a. Nasuprot tome, najmanje zadužena zemlja u evrozoni bila je Estonija sa dugom od 19,6% BDP-a, sledila je Bugarska sa dugom od 23,1% BDP-a i Luksemburg sa 25,7% BDP-a.
Takođe, budžetski deficit evrozone je smanjen sa 3,7% BDP-a u 2022. na 3,6% BDP-a u 2023. godini, dok je budžetski deficit cele Evropske unije porastao sa 3,4% u 2022. na 3,5% BDP-a u 2023. Od četiri zemlje evrozone koje su zabeležile budžetski suficit u 2023. godini, Kipar i Danska su imale suficit od po 3,1% BDP-a, Irska 1,7% BDP-a, Portugalija 1,2% BDP-a. Ostale članice su imale budžetski deficit, pri čemu je najveći bio u Italiji, sa 7,4% BDP-a.
Značajan budžetski deficit od 6,7% BDP-a je zabeležen u Mađarskoj, kao i u Rumuniji sa 6,6% BDP-a, dok je jedanaest zemalja evrozone imalo deficit veći od 3% BDP-a. Evrostat je takođe objavio da je javni dug zemalja evrozone na kraju četvrtog tromesečja 2023. godine pao sa 89,9% na 88,6% u odnosu na prethodni kvartal.
Ukupno gledano, trend smanjenja javnog duga i smanjenja budžetskog deficita u evrozoni se nastavlja, dok se u celoj Evropskoj uniji primećuje određeni rast budžetskog deficita. Ove brojke pružaju uvid u ekonomske performanse zemalja Evropske unije i evrozone, te će biti važne za planiranje budućih ekonomskih politika i mera štednje.
