Javni dug Srbije na kraju januara 2023. godine iznosio je 39,01 milijardu evra, a podaci Uprave za javni dug Ministarstva finansija pokazuju da su među glavnim poveriocima bili kupci evroobveznica, kojima je Srbija dugovala 10,31 milijardu evra. Ovaj podatak ukazuje na značaj evroobveznica u strukturi javnog duga, što je odraz načina na koji Srbija finansira svoje obaveze.
Na drugom mestu po visini duga su kupci dugoročnih dinarskih hartija od vrednosti, kojima se dugovalo 7,41 milijardu evra. Dug prema poslovnim bankama na osnovu kredita iznosio je 3,96 milijardi evra, dok se dug stranim vladama popeo na 3,16 milijardi evra. Pored ovih glavnih kategorija, Kineskoj Eksport-import banci Srbija je dugovala 3,10 milijardi evra, a Međunarodnom monetarnom fondu 2,46 milijardi evra.
Struktura javnog duga pokazuje dominaciju duga u stranoj valuti, koji je na kraju januara iznosio 78,1 procenat. Učešće duga u evrima iznosilo je 57,5 procenata, dok su dolari činili 13,8 procenata. Specijalna prava vučenja (SDR) čine 6,4 procenata, dok udeo duga u dinarima iznosi 21,9 procenata. Ova struktura ukazuje na visok nivo izloženosti Srbije stranim valutama, što može predstavljati rizik u slučaju fluktuacija na međunarodnom tržištu.
Prema podacima Ministarstva finansija, udeo javnog duga u bruto domaćem proizvodu (BDP) iznosio je 44,2 procenata na kraju januara. Ovaj podatak je značajan jer pruža uvid u to koliko je javni dug održiv u odnosu na ekonomsku proizvodnju zemlje. Srbija je prethodnu godinu završila sa dugom od 38,87 milijardi evra i udelom duga u BDP-u od 47,2 procenata, što ukazuje na blagi pad udeo duga u BDP-u u odnosu na prethodni period.
Od kraja 2020. godine, javni dug Srbije porastao je za 12,35 milijardi evra, dok je udeo duga u BDP-u sa 54,4 procenata pao na 44,2 procenata do kraja januara 2023. godine. Ova promjena može se tumačiti kao rezultat fiskalnih politika i mera koje su preduzete u cilju stabilizacije ekonomije, kao i obezbeđivanja sredstava za suočavanje s različitim izazovima, uključujući pandemiju COVID-19.
Analitičari ukazuju na to da je važno pratiti dinamiku javnog duga i razumevanje njegovih komponenti kako bi se osigurala fiskalna stabilnost Srbije. Visok nivo duga u stranoj valuti može predstavljati izazov, posebno u svetlu mogućih promena u kamatnim stopama i valutnim kursevima. U tom kontekstu, preporučuje se da Srbija nastavi sa politikama koje će doprineti smanjenju duga i povećanju otpornosti ekonomije.
Tokom narednih meseci, očekuje se da će vlada Srbije preduzeti dodatne korake ka smanjenju javnog duga i jačanju ekonomskih osnovica. Ovo može uključivati strukturne reforme, povećanje efikasnosti javnih finansija i unapređenje poslovnog okruženja kako bi se podstakao privredni rast. Pored toga, važno je raditi na diversifikaciji izvora finansiranja, kako bi se smanjila zavisnost od stranih kredita i obveznica.
U zaključku, javni dug Srbije na kraju januara 2023. godine odražava složenu sliku ekonomskih izazova sa kojima se zemlja suočava. Pratiti strukturu duga i njegov udeo u BDP-u biće ključno za održavanje fiskalne stabilnosti i ekonomskog rasta u budućnosti. Ove informacije predstavljaju važan korak ka razumevanju finansijske situacije u zemlji i potrebnih mera za njeno poboljšanje.
