Papa Franjo, poglavar Rimokatoličke crkve, preminuo je danas u 89. godini života usled obostrane upale pluća koja ga je mučila duže vreme. Pre nego što je postao Sveti otac, Franjo, rođen kao Horhe Mario Bergoljo u Argentini, imao je uobičajeno odrastanje koje je uključivalo i mladalačke ljubavi i iskustva. Njegova autobiografija „Život. Moja priča u istoriji“ otkriva da je mlada devojka na nedelju dana potpuno okupirala njegove misli, što mu je otežalo molitvu.
U svojoj autobiografiji, papa Franjo piše: „Nedelju dana sam stalno pred očima imao njeno lice i bilo mi je teško da se molim. Srećom, to je prošlo i ponovo sam se dušom i telom posvetio svom pozivu.“ Ovaj iskreni uvid u njegov unutrašnji život otkriva da je čak i on, kao budući sveštenik, prolazio kroz emotivne izazove, o kojima je razgovarao sa svojim ispovednikom.
Franjo je rođen u porodici italijanskih imigranata. Njegovi deda i baba, zajedno sa ocem Marijom, stigli su u Argentinu tokom 1920-ih. Njihovo putovanje nije bilo lako; umesto da se ukrcaju na brod „Mafald“, koji je poznat kao „italijanski Titanik“ zbog svoje tragične sudbine, prešli su na drugi brod zbog problema sa prodajom imanja u Italiji. Papa Franjo često ističe kako je to bila Božja providnost koja im je omogućila da izbegnu smrt.
Njegovo detinjstvo bilo je obeleženo braćom i sestrama, kao i kućnim ljubimcima. Ipak, jedan od najtragičnijih trenutaka u njegovom mladalačkom životu bilo je samoubistvo njegovog prijatelja iz tehničke škole, koje je ostavilo dubok trag na njega. Franjo se seća svog prijatelja kao najinteligentnijeg i najdarovitijeg, a njegovo samoubistvo poslužilo je kao snažan podsticaj za njegovu kasniju posvećenost zatvorenicima i onima koji su marginalizovani u društvu.
Kao mladić, Franjo je često posećivao svog prijatelja u zatvoru, što je za njega bilo traumatično iskustvo. Ova sećanja oblikovala su njegovu empatiju prema zatvorenicima i ljudima u potrebi tokom njegovog svešteničkog poziva. Njegova posvećenost pomaganju onima koji pate ostala je centralna tema tokom njegovog papinstva.
Papa Franjo preuzeo je papinsku krunu 2013. godine i brzo je postao poznat po svojim jednostavnim, ali snažnim porukama o ljubavi, toleranciji, i pomirenju. Njegov stil papinstva bio je obeležen otvorenošću i skromnošću, često se sastajao sa ljudima iz svih slojeva društva, od siromašnih do bogatih. Njegov pristup ukazivao je na potrebu za dijalogom i razumevanjem među ljudima, bez obzira na njihove razlike.
Tokom svog mandata, papa Franjo se suočavao s brojnim izazovima, uključujući skandale unutar Crkve, pitanja socijalne pravde, migracija, i klimatskih promena. Njegove poruke često su se fokusirale na potrebu za zaštitom siromašnih i ugroženih, kao i na važnost očuvanja planete.
Njegova smrt ostavlja veliki trag ne samo na Rimokatoličku crkvu već i na svet u celini. Njegove ideje o ljubavi, saosećanju i pravdi nastaviće da inspirišu ljude širom sveta. Sa svakim njegovim delom, papa Franjo podsećao nas je na to koliko je važno brinuti se jedni o drugima i raditi na stvaranju boljeg sveta za sve.
Njegova životna priča, od skromnog detinjstva do jednog od najuticajnijih lidera našeg vremena, služi kao podstrek svima da slede svoje snove i nikada ne izgube veru u ljude. U tom duhu, svet će se zauvek sećati pape Franju kao vođe koji je uvek stavljao ljubav i saosećanje na prvo mesto.
