Nekada obradivo poljoprivredno zemljište, Bajdina padina danas izgleda potpuno drugačije – obrasla u korov, sa divljim deponijama, nelegalnim objektima i zapuštenim voćnjacima. Pojedini delovi parcele su toliko zanemareni da su se na njima formirale bare otpadnih voda, dok su drugi zarasli u neprohodno rastinje. Dugogodišnja nebriga učinila je ovaj prostor ne samo neuglednim, već i potencijalno opasnim po zdravlje i bezbednost stanovnika okolnih naselja.
Dok pojedini stanovnici Mirijeva, naročito oni iz udaljenijih krajeva, ističu da ovo područje ima ulogu „zelene barijere“ protiv zagađenja sa deponije u Vinči, stvarnost na terenu pokazuje sasvim drugačiju sliku – umesto ekološke oaze, zatekli smo zapuštenu i neuređenu oblast u kojoj dominiraju smeće, korov i nehigijenski uslovi.
Sa druge strane, veliki broj građana Mirijeva koji tu živi i ima u posedu parcele u Bajdinoj padini, smatra da bi ovaj prostor trebalo planski urediti. Oni traže gradnju infrastrukture, parkova, šuma, ali i stambenih objekata. Prema njihovim tvrdnjama, urbanizacija bi unapredila kvalitet života, rešila problem nelegalne gradnje i smanjila ekološke i higijenske rizike.
Među potpisnicima peticije za urbanizaciju nalaze se i mnogi vlasnici (nekada poljoprivrednih) parcela koje su još pre više od deset godina preimenovane u građevinsko zemljište. Taj potez doneo je dramatičan porast poreza, pa su mnogi vlasnici sada suočeni sa velikim odlivima novca. Porezi, kako tvrde, bili su čak retroaktivni, što je stvorilo dodatnu ekonomsku štetu. Vlasnici parcela kažu da je uprkos preimenovanju zemljišta, investicija u razvojne projekte bila gotovo nemoguća zbog stanja zapuštenosti i smetlišta otpada i fekalija na ovom prostoru, a pritom su morali da plaćaju visoke poreze na zemljište koje je bilo zaraslo i zapušteno, a nije donelo nikakvu korist.
Kao rezultat toga, građani koji su pokušavali da izgrade ili unaprede svoje parcele, ostali su u finansijskim teškoćama, dok je čitav prostor postao bezlična zona zanemarivanja i prljavštine. Uz to, brojni su se suočili sa divljom gradnjom na susednim parcelama, što je dovelo do dodatnih problema sa infrastrukturom i otpadom koji se taloži na njihovim parcelama.
Imamo veliki problem sa ovim delovima Bajdina. Naši sugrađani izlaze sa tvrdnjama da je to zemljište pod šumama, ali ovde nema ni „š od šume“. Ovde je samoniklo drveće, jer su ljudi prestali da se bave poljoprivrednom proizvodnjom, jer apsolutno ne vidimo nikakvu ekonomsku računicu zbog krađa, rekao je Tomislav Petrović, jedan od starosedelaca Mirijeva.
Teren u Mirijevu deo je plana generalne regulacije Beograda, ali usvajanje detaljnog plana i dalje nailazi na protivljenje ekoloških organizacija i aktivista, uprkos tome što plan urbanizacije predviđa da se oko 23% zemljišta posveti šumama i parkovima, dok će 40% biti zauzeto zelenim površinama. Preostali deo zemljišta predviđen je za stambene objekte, ali i neophodnu infrastrukturu, uključujući škole, vrtiće, dom zdravlja i linije javnog prevoza.
Prema urbanisti Mihailu Mikavici, plan je pažljivo razrađen kako bi se izbegli rizici povezani sa klizištima, ali i kako bi se obezbedila stabilnost zemljišta. Mikavica objašnjava da je teren na kojem bi trebalo da se grade stambeni objekti već istražen, i da su sprovedena geotehnička ispitivanja koja su omogućila precizno mapiranje područja pogodnih za gradnju. Dodaje da su predviđeni i obimni radovi na kanalizaciji, vodovodu, saobraćajnoj infrastrukturi, kao i izgradnja objekata poput škola, vrtića, kao i prostorija za socijalne ustanove.
Jedan od najvećih izazova za urbanizaciju ove zone jesu klizišta koja se nalaze u ovom delu Beograda. Prema izjavama aktivista, planirana gradnja na ovim područjima mogla bi navodno ugroziti stabilnost zemljišta i izazvati klizišta. Gde se pozivaju na neka istraživanja koja su pokazala da na nekoliko lokacija u Mirijevu postoji visok rizik od klizišta, što ugrožava ovo područje.
Međutim, urbanisti, poput Mikavice, objašnjavaju da su stručnjaci već analizirali teren, postavili merenja kretanja zemljišta i doneli zaključak da se gradnja može potpuno bezbedno realizovati, ali pod striktnim merama predostrožnosti koje su detaljno predviđene planom. Iako će deo područja biti sačuvan kao šumska površina, urbanisti smatraju da je moguće i bezbedno stvoriti i stambene zone koje bi bile povezane sa odgovarajućom infrastrukturom, uključujući sistem za odvod otpadnih voda, vodovod i saobraćajnice.
Teren u Mirijevu je trenutno pogođen divljom gradnjom, gde mnogi nelegalni objekti ne samo da nemaju urednu legalizaciju, već i ugrožavaju ovaj teren ispuštanjem otpadnih voda. Mnogi objekti nemaju kanalizaciju, a otpadne vode često završavaju u divljim deponijama, što stvara ozbiljne higijenske probleme. Stanovnici su frustrirani, jer ne mogu ni da dođu do svojih parcela zbog neuređenih puteva i deponija. Takođe, problem sa fekalijama koje se ispuštaju u prirodne tokove dovode do ozbiljnih zagađenja i smrada, što dodatno otežava život u ovom naselju.
Kako ističe urbanista, Mihailo Mikavica, izgradnja infrastrukture, posebno kanalizacije i vodovoda, bila bi ključna za poboljšanje životnih uslova. Prema planu, kanalizacija bi trebalo da bude povezana sa gradskom mrežom, čime bi se eliminisao problem otpadnih voda koje trenutno zagađuju okolinu.
Jedna od pozitivnih strana ovog plana urbanizacije jeste stvaranje saobraćajnica kroz povezivanje ulice Matice srpske i ovog dela Mirijeva sa Bulevarom Kralja Aleksandra, što bi olakšalo kretanje građana Mirijeva. Plan predviđa i izgradnju saobraćajnica u rangu pristupnih i sabirnih ulica. Dvosmerne saobraćajnice se planiraju sa kolovozom širine 6, odnosno 7 metara za ulice kojima će se kretati javni gradski prevoz.
Planirano je i formiranje drvoreda duž saobraćajnica i ukupno 46 parking mesta u ulicama koje bi bile formirane u okviru naselja. Dok je očuvanje prirodnih resursa i zaštita životne sredine od ključnog značaja, pažljivo osmišljeno urbano preuređenje Bajdine padine i Mirijeva donosi višestruke koristi koje značajno unapređuju kvalitet života u ovom delu Beograda. Ovaj plan predstavlja ravnotežu između urbanizacije i očuvanja prirode – donosi modernizaciju, infrastrukturni napredak i jačanje lokalne zajednice, istovremeno unapređujući zelene površine i brinući o održivosti. Realizacija ovog plana nije samo potrebna – ona je ključna za budućnost Mirijeva i Beograda u celini.
