U Azerbejdžanu su danas podignute optužnice protiv dvojice novinara, Šahnaza Bejlerkizija i Šamšada Agu, koji su prethodno radili za televiziju Toplum. Ova televizija je bila poznata po svojim istraživačkim reportažama o navodnim finansijskim zločinima, a zatvorena je u martu prošle godine. Bejlerkizi i Agu su privedeni ranije ove nedelje, a danas su protiv njih podignute zvanične optužnice za šverc.
Ovo hapšenje je deo šireg obračuna sa novinarima i medijima u Azerbejdžanu, koji su često meta vlasti zbog izveštavanja o korupciji i zloupotrebama. U martu 2022. godine, devet novinara je privedeno pod sličnim optužbama, uključujući i osnivača televizije Toplum, Akifa Gurbanova. Optužbe su se kretale od krijumčarenja, pranja novca do utaje poreza, što ukazuje na ozbiljno stanje slobode medija u ovoj zemlji.
Azerbejdžan se suočava s kritikama međunarodnih organizacija zbog ograničenja slobode medija i gušenja novinarskih sloboda. Prema izveštajima, vlasti koriste razne metode pritiska kako bi utičile na novinare i sprečile ih da istražuju i izveštavaju o nepravilnostima. To uključuje prijetnje, hapšenja, kao i sudske procese koji su često politički motivisani.
U poslednjim godinama, situacija sa slobodom medija u Azerbejdžanu se pogoršala, a novinari koji se bave istraživačkim radom često se suočavaju s ozbiljnim rizicima. Mnogi od njih su prisiljeni da rade u ilegalnim uslovima ili da napuste zemlju kako bi izbegli progon vlasti. U ovom kontekstu, hapšenje Bejlerkizija i Agu predstavlja još jedan u nizu napada na slobodu medija u Azerbejdžanu.
Organizacije za ljudska prava i novinarska udruženja su osudila hapšenja i pozvale na hitno oslobađanje novinara. Smatraju da je sloboda medija osnovno ljudsko pravo koje se mora štititi i da vlasti ne bi smele koristiti pravosudni sistem kao sredstvo za gušenje slobode izražavanja.
Azerbejdžanska vlada, s druge strane, tvrdi da se protiv ovih novinara postupalo u skladu sa zakonom i da su optužbe zasnovane na konkretnih dokazima. Međutim, mnogi analitičari smatraju da su ove optužbe politički motivisane i da su deo šireg trenda gušenja kritičkih glasova u društvu.
U svetlu ovih događaja, međunarodna zajednica je pozvana da se uključi i pruži podršku nezavisnim medijima u Azerbejdžanu. Mnoge zemlje su izrazile zabrinutost zbog stanja ljudskih prava u ovoj zemlji, a posebno zbog slobode medija, koja je ključna za demokratsko društvo.
Osim toga, postoji i zabrinutost da bi ova hapšenja mogla imati zastrašujući efekat na druge novinare, koji bi mogli odustati od istraživačkog rada ili izveštavanja o osetljivim temama iz straha od sličnih posledica.
U tom smislu, situacija u Azerbejdžanu predstavlja značajan izazov za borbu za slobodu medija i ljudska prava. Dok se međunarodne organizacije bore za poboljšanje stanja slobode medija, lokalni novinari se suočavaju s rizicima i pritiscima koji dolaze od strane vlasti, što otežava njihovu sposobnost da rade svoj posao i informišu javnost o važnim pitanjima.
U svetlu ovih dešavanja, važno je nastaviti sa dijalogom o slobodi medija i ljudskim pravima u Azerbejdžanu, kako bi se osiguralo da novinari mogu slobodno da obavljaju svoj posao bez straha od progonstva ili hapšenja. Samo kroz zaštitu novinara i slobode medija može se osigurati transparentnost i odgovornost u društvu, što je ključno za izgradnju demokratskih institucija i očuvanje ljudskih prava.
