U današnjem svetu, mnogi parovi suočavaju se s pitanjima o svojoj intimnosti i seksualnoj povezanosti, posebno kada dođe do perioda seksualne pauze. U tom kontekstu, stručnjakinja za veze, Hejli Kvin, iznosi svoja zapažanja za „Metro“, naglašavajući da ne postoji univerzalno pravilo koliko često partneri „treba“ da imaju seks. Pitanja poput „Da li se partneru i dalje sviđam?“ ili „Da li se možda dešava nešto ozbiljnije, poput prevare?“ često se postavljaju u ovim situacijama.
Hejli objašnjava da neki ljudi smatraju da je veza bez seksa ona u kojoj partneri nisu imali intimnost mesec dana, dok drugi to definišu tek kada jedan od partnera otvoreno kaže da više ne želi seks. „Pre nego što sudimo bilo kojoj vezi, važno je zapamtiti da postoje mnogi razlozi zašto jedna ili obe strane možda više ne žele seks — od zdravstvenih problema, preko starenja i gubitka želje, do identifikacije kao aseksualne osobe“, dodaje ona.
Svake svakodnevne životne okolnosti, kao što su dolazak bebe ili stres na poslu, takođe mogu uticati na seksualnu intimu. Seksualne pauze i „zatišja“ su normalna pojava u dugim vezama. Istraživanja su pokazala da postoji određena optimalna učestalost seksualnih odnosa, koja može varirati od para do para. Na primer, istraživanje sa Univerziteta Jork iz 2015. godine, koje je obuhvatilo preko 30.000 ljudi, sugeriše da nivo sreće u vezi raste kada partneri imaju seks jednom nedeljno, nakon čega se osećaj stabilizuje.
Slična istraživanja sa Univerziteta u Torontu potvrđuju da za većinu parova seks jednom nedeljno predstavlja idealnu meru za osećaj povezanosti i zadovoljstva. Međutim, više od toga ne donosi nužno dodatne benefite, pokazuju podaci prikupljeni od 25.510 Amerikanaca. Važno je napomenuti da pritisak na sebe da „morate“ imati seks jednom u sedam dana može dovesti do stresa koji utiče na samu intimnost.
Ako se brinete da nemate dovoljno seksa ili vam se čini da vaša veza klizi ka „seksualnoj pustinji“, Hejli savetuje da pre nego što paničite, razmislite da li je u pitanju samo prolazna faza. „Ako je jedan partner pod velikim stresom, može se desiti da se povlači fizički, što drugu osobu može učiniti nesigurnom i još više željnom bliskosti“, kaže ona i dodaje da je kompromis ključ za prevazilaženje ovih izazova.
To može značiti da treba ostaviti svoje potrebe po strani na neko vreme, kako bi se prepoznalo da partner ima sopstvene izazove koji nisu povezani s vama. Ako vaš partner nije otvoren i ne želi razgovarati o tom problemu, savetovanje za parove može biti dobra opcija. „Možete pronaći neku vrstu zajedničke sredine — možda to trenutno ne podrazumeva strastven seksualni život, ali može uključivati redovne jutarnje masaže ili vreme provedeno u nežnosti“, dodaje Hejli.
U zaključku, sasvim je prirodno da dođe do perioda kada se seksualna želja smanji, što je realnost mnogih parova. Međutim, uz uzajamnu posvećenost, ti periodi se mogu prevazići. Važno je imati na umu da je komunikacija ključna i da je važno raditi na izgradnji bliskosti, čak i kada seksualna intima nije prisutna. U dugim vezama, emocionalna povezanost i podrška mogu doneti mnogo više od samog fizičkog kontakta.
