Oni koji planiraju da kupe stan obično se suočavaju sa pitanjima o potrebnim finansijama i mogućnostima zatvaranja finansijske konstrukcije. Prema najnovijim podacima, gotovinski kupci dominiraju na tržištu nekretnina, dok neki razmišljaju o uzimanju zajma od banaka. Dok jedni investiraju u nekretnine, drugi čekaju povoljnije kamatne stope kako bi uzeli stambeni kredit. Oba tipa kupaca se pitaju kada je pravo vreme za kupovinu stana i šta analize sugerišu.
Sezonsko kretanje na tržištu nekretnina pokazuje da tražnja ima svoje pikove. Mesece kao što su januar i jul karakteriše usporena aktivnost, dok proleće donosi najveći broj kupovina stanova. Proleće, posebno mart, april i maj, predstavlja prvi pik, dok se drugi pik beleži u jesen, od septembra do novembra. Prema rečima Miloša Mitića, izvršnog direktora City Expert, ti meseci su kada je tražnja na tržištu najizraženija.
Iako vlasnici nekretnina ne mogu uvek da biraju kada će prodati, proleće i jesen su definitivno periodi kada se najviše traži. Mitić takođe napominje da su ti pikovi slični i u sektoru iznajmljivanja, s tim da je kod rentiranja sezonalnost još izraženija, posebno u jesen kada se studenti vraćaju u grad.
Tržište nekretnina usporava tokom januara i jula, kada su praznici i godišnji odmori. U tom periodu, kupovina nekretnina nije prioritet mnogih. Dok oni koji žure da kupe stan obično prebacuju pretragu na kraj januara ili početak februara, ostali mogu da čekaju povoljnije uslove.
Na tržištu najviše traženi su stanovi površine oko 43 kvadrata sa jednom spavaćom sobom. Mitić ističe da je jednosoban stan do 45 kvadrata najtraženiji, često u novogradnji, i da se cena kreće do 120.000 evra. Većina kupaca može da obezbedi potrebna sredstva uz učešće od 20.000 evra za stambeni kredit. Investitori su svesni potražnje i projektuju stanove shodno tome kako bi maksimizovali profit.
Osim popularnih jednosobnih stanova, postoje i projekti koji ne mogu u potpunosti da se usklade sa potražnjom, pa se grade i veći stanovi od 100 kvadrata, kao i manji od 30 ili 50 kvadrata. Investitori prate tržišne trendove i grade garsonjere i jednosobne stanove do 60 kvadrata, posebno u delovima grada gde je potražnja veća.
U luksuznijim delovima Beograda, kvadratura stanova se povećava zbog više cene kvadrata. Tamo se često nalaze dvosobni stanovi koji dostižu 80 do 90 kvadrata. Nasuprot tome, u udaljenijim delovima grada investitori često nude manje stanove sa više spavaćih soba, kako bi privukli kupce.
Mitić naglašava da ne postoji pravilo o tome koji stanovi se najbrže prodaju, ali ističe da se projekti sa dobrim odnosom cene i kvaliteta brže prodaju, bez obzira na lokaciju. Dok manji stanovi u popularnim delovima grada mogu brže naći kupce, veći stanovi u skupim zgradama u centru često zahtevaju duži period prodaje zbog uske ciljne grupe.
Kada je reč o cenama, stanovi u novim zgradama u Mirijevu, sa cenom kvadrata od 2.000 do 2.200 evra, beleže bržu dinamiku prodaje. Nasuprot tome, u oblastima sa cenama daleko iznad tržišnih, prodaja je sporija. Mitić zaključuje da se uspeh prodaje u velikoj meri oslanja na kombinaciju kvaliteta i cene, što je ključno za privlačenje kupaca u današnjem dinamičnom tržištu nekretnina.
