Nove američke carine na proizvode iz Kine, uvedene od strane predsednika Donalda Trampa, donose značajne promene u industriji brze mode. Ova industrija, poznata po brzoj proizvodnji odeće i modnih dodataka po niskim cenama, suočava se sa izazovima koji mogu uticati na cene i dostupnost proizvoda u SAD-u. Prema podacima Programa za životnu sredinu UN-a, brza moda je jedan od najvećih potrošača vode i odgovorna je za 10% globalnih emisija ugljen-dioksida, što je više nego svi međunarodni letovi i pomorski saobraćaj zajedno.
Novouvedene tarife od 10% na kineske proizvode mogle bi značajno povećati cene širokog spektra proizvoda, uključujući jeftinu odeću, igračke i elektronske uređaje. Ove tarife, koje su stupile na snagu u utorak, mogu drastično uticati na potrošače, jer će verovatno doći do povećanja cena proizvoda koji su ranije bili dostupni po veoma povoljnim cenama. Kineski proizvodi, koji čine značajan deo američkog tržišta, mogao bi postati skuplji zbog ovih mera, a posebno će biti pogođena brza moda.
Osim toga, Trampova izvršna naredba ukida „de minimis“ trgovinsko pravilo koje je omogućilo da roba vredna manje od 800 dolara ulazi u SAD bez carine. Ovo pravilo je omogućilo proizvođačima brze mode da izbegnu dodatne troškove, a nova pravila će dodatno povećati troškove poslovanja. Većina porudžbina ovih kompanija ima vrednost manju od 800 dolara, što znači da će nova pravila značajno uticati na njih.
Brza moda je poznata po tome što emituje ogromne količine gasova sa efektom staklene bašte i koristi velike količine vode i energije. Na primer, za proizvodnju jedne pamučne košulje potrebno je oko 700 galona vode, dok je za par farmerki potrebno čak 2.000 galona. Industrija tekstila je drugi najzagađujući sektor na svetu, odgovoran za otprilike 1,2 milijarde tona emisija gasova sa efektom staklene bašte, što je više od ukupnih emisija Evropske unije.
Dok neki analitičari smatraju da će povećanje cena na platformama poput Šejna i Temua biti minimalno, drugi upozoravaju da će ovo možda rezultirati kašnjenjima u isporukama zbog novih carinskih procedura. Veći brendovi brze mode mogu lakše apsorbovati troškove, dok će manji brendovi biti više pogođeni i možda će morati da promene svoje proizvodne procese.
Postavlja se pitanje da li će Trampove tarife smanjiti proizvodnju brze mode ili će imati suprotan efekat. Dok neki veruju da će potrošači početi da biraju kvalitetnije i održive proizvode ukoliko cene brze mode porastu, drugi sumnjaju da će tarife imati značajan uticaj na smanjenje potrošnje.
U međuvremenu, industrija brze mode nastavlja da doprinosi kulturi „modnog otpada“. Prema izveštaju Fondacije Elen Mekartur, samo 12% tekstilnog otpada se reciklira, dok samo 1% starih komada odeće postaje nova odeća. Ovaj problem je dodatno naglašen činjenicom da svet godišnje koristi oko 80 milijardi novih komada odeće, što je četiri puta više nego pre 20 godina.
Neki stručnjaci veruju da bi povećanje cena moglo podstaći promenu potrošačkih navika. Na primer, Lusi Tamam, kreativna direktorka održivog brenda, smatra da bi porast cena ultra jeftine odeće mogao navesti potrošače da se okrenu kvalitetnijim i održivijim opcijama. Ona naglašava da je važno da se navike kupovine drastično promene, jer trenutna cena niske mode često ne odražava pravedne uslove rada u industriji.
U zaključku, dok su nove carine na proizvode iz Kine postavile izazove za brzu modu, one takođe otvaraju vrata za potencijalne promene u potrošačkim navikama i održivosti. Mnogi se nadaju da će povećanje cena na kraju dovesti do veće svesti o uticaju brze mode na životnu sredinu i podstaći potrošače da biraju odgovornije opcije.
