Američki predsednik Donald Tramp je nedavno najavio uvođenje carina na uvoz u Sjedinjene Američke Države, sa stopom od 10 procenata na celokupni uvoz, kao i recipročne mere carina za oko 60 zemalja, uključujući i Srbiju. Srbija će se suočiti sa carinskom stopom od 37 procenata, što je odgovor na visoke carine koje Srbija naplaćuje na uvoz iz SAD-a, koje su procenjene na 74 procenata. Ovaj potez otvara pitanja o posledicama koje će imati na srpsku privredu, posebno na sektore koji izvoze u SAD.
Profesor Velimir Lukić sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu ističe da je razmena Srbije sa SAD-om skromna, iznosivši oko 1,5 milijardi dolara godišnje. Srbija ostvaruje deficit u trgovinskoj razmeni sa SAD-om, što znači da više uvozi nego što izvozi. „Izvozimo gume i proizvode iz namenske industrije, dok uvozimo avio komponente i sofisticiranu opremu“, navodi Lukić. On dodaje da je uzrok visoke carinske stope možda i skromna struktura izvoza Srbije.
Prema Lukiću, kompanije koje će najviše biti pogođene ovim carinama su one koje su u stranom vlasništvu, a čija proizvodnja se gleda bez obzira na poreklo kapitala. Takođe, Lukić ističe da trenutna situacija sa carinama može ozbiljno uticati na konkurentnost srpskih proizvoda na američkom tržištu.
Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije naglašava da se još uvek ne zna kako će tačno funkcionisati uvedene carine. Postavlja se pitanje da li će svi proizvodi koji se izvoze iz Srbije u SAD, čija je vrednost prema podacima za 2024. godinu oko 620 miliona evra, biti oporezovani sa 37 procenata. Ukoliko se to desi, to bi predstavljalo veliki udar na konkurentnost srpske robe. Stanić takođe ukazuje na trenutnu politiku EU koja se fokusira na povećanje bezbednosti, što može otvoriti nova tržišta za srpske proizvode.
Jedno od ključnih pitanja je da li će automobilske gume i delovi biti oporezovani sa 25 ili 37 procenata. Stanić ističe da se čudi kako je Srbija, koja ima blagi deficit u razmeni sa Amerikom, dobila višu carinu nego zemlje poput Kine i EU, koje su pod većim pritiskom američkih carina.
Profesor Lukić upozorava da Trampove carine mogu destabilizovati globalni ekonomski poredak uspostavljen nakon Drugog svetskog rata. On naglašava da se prelazimo u novu ekonomsku paradigmu u kojoj svaka zemlja teži da zadovolji sopstvenu potražnju pre nego što izvozi, što može uticati na globalnu trgovinu.
U međuvremenu, Evropa pokušava da reaguje na Trampove carine, ali se suočava sa izazovom da pokaže snagu bez da deluje slabije. Stanić veruje da postoji prostor za pregovore i dodatno razumevanje među zemljama koje su neosnovano opterećene carinama.
Na kraju, situacija ostaje neizvesna, a mnoge kompanije čekaju dodatna objašnjenja i moguće izuzeće od carina. Kako se trgovinske tenzije nastavljaju, srpska privreda će se morati prilagoditi novim realnostima kako bi zadržala konkurentnost na zahtevnom američkom tržištu.
