Lideri Evropske unije okupili su se na vanrednom samitu u Briselu u četvrtak, gde su se dogovorili o ambicioznom planu za povećanje ulaganja u odbranu. U prisustvu ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, podržan je predlog predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen o prikupljanju 800 milijardi evra za odbranu. Ova odluka se smatra ključnom za budućnost evropske bezbednosti, posebno u svetlu trenutne situacije u Ukrajini.
Urednik Euronews-a, Serđo Kantone, ističe da bi ova investicija trebala da doprinese dugoročnoj bezbednosti Ukrajine i da je potrebna kako bi se osiguralo da država postane funkcionalna sa adekvatnim sistemom zaštite. On ukazuje da bi ovakva finansijska injekcija mogla biti od suštinskog značaja za stabilizaciju regiona nakon eventualnog prekida vatre ili sveobuhvatnog mirovnog sporazuma.
Međutim, Kantone upozorava da postoji rizik od eskalacije sukoba, pa čak i „hodanja u snu“ prema ratu sa Rusijom. On naglašava da novac mora biti usmeren ka obezbeđivanju čvrstih i kredibilnih bezbednosnih garancija za Ukrajinu, što je ključno za postizanje trajnog mira.
Na samitu su se posebno istakle Velika Britanija i Francuska, kao dve najjače nuklearne sile u Evropi, koje su jasno izrazile svoju podršku Ukrajini. Stajalište Nemačke takođe je od velike važnosti, posebno nakon najave buduće koalicije Hrišćansko-demokratske unije (CDU) i Socijaldemokratske partije (SPD) da će povećati izdvajanja za odbranu.
Kantone napominje da se o ovim pitanjima mora razgovarati, s obzirom na to da su Nemci tradicionalno oprezni kada su u pitanju javne finansije i zaduživanje. On smatra da će se razvoj situacije odvijati paralelno s mirovnim pregovorima u Ukrajini, a sve će zavisiti i od toga kako će se odvijati pregovori između Sjedinjenih Američkih Država i Rusije. Ako se situacija ne popravi, Nemci bi mogli biti spremni da preispitaju svoja zaduženja.
Lider CDU, Fridrih Merc, zajedno sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom, zalaže se za proširenje francuskog nuklearnog štita na Evropu. Međutim, Kantone ne veruje da će to značiti da će nuklearno odvraćanje u budućnosti biti bez učešća Sjedinjenih Američkih Država, s obzirom na to da one imaju velike vojne baze u Evropi, posebno u Nemačkoj, Italiji i Velikoj Britaniji.
Prema njegovim rečima, ideja o samostalnoj nuklearnoj sili u Evropi, poput francuskog modela, može biti privlačna, ali je malo verovatno da će to biti ostvareno bez američkog učešća. Francuska bi mogla da ponudi svoj nuklearni kišobran drugim evropskim zemljama, kao što je Nemačka, ali bi i dalje ostala pod kontrolom francuskog predsednika.
Kantone zaključuje da je budućnost evropske bezbednosti i dalje neizvesna, te da će mnogo zavisiti od političkih odluka koje će doneti budući lideri, kao i od dinamike međunarodnih odnosa. On podvlači da je važno pratiti razvoj situacije u Ukrajini i kako će evropski lideri reagovati na sve izazove koji dolaze.
U svetlu ovih događaja, Evropa se suočava sa ključnim izazovima u pogledu svoje odbrambene politike i strategija, a ovo povećanje ulaganja u odbranu može biti presudno za obezbeđivanje stabilnosti i mira u regionu.
