Nakon što je 18. februara izjavio da Francuska ne planira slati kopnene trupe u Ukrajinu, francuski predsednik Emanuel Makron je na samitu u Londonu u nedelju predložio jednomesečno primirje „u vazduhu i na moru“, kao i obostranu obustavu napada na energetsku infrastrukturu. Ovaj predlog se ne odnosi na kopnene bitke. Makron je napomenuo da bi bilo veoma teško potvrditi da li se primirje na frontu poštuje.
Francuski predsednik je ranije nagovestio da bi Francuska mogla proširiti svoj „nuklearni kišobran“ na druge evropske zemlje, ističući da je spreman otvoriti diskusiju o formiranju evropskih snaga. „Uvek je postojala evropska dimenzija vitalnih interesa Francuske u okviru njene nuklearne doktrine“, rekao je.
U međuvremenu, francuski ministar spoljnih poslova Žan Noel Baro je istakao da bi primirje o vazdušnoj, pomorskoj i energetskoj infrastrukturi omogućilo utvrđivanje da li se ruski predsednik Vladimir Putin ponaša u dobroj veri. Ideja je da Ukrajina proglasi jednostrano primirje kako bi se testirala reakcija Rusije, ali bez odricanja od teritorija. Prema francuskom predlogu, evropske „snage za osiguranje“ bi se rasporedile u Ukrajini tek nakon dogovora o trajnom prekidu vatre.
Koalicija evropskih zemalja, nazvana „koalicijom voljnih“, predložila je vojnu pomoć Ukrajini i nastavak ekonomskog pritiska na Rusiju, uz osiguranje suvereniteta Ukrajine tokom mirovnih pregovora. Britanski premijer Kir Starmer je naglasio četiri tačke dogovora: održavanje vojne pomoći, obezbeđivanje prisutnosti Ukrajine na mirovnim pregovorima, jačanje odbrambenih kapaciteta Ukrajine i formiranje koalicije za garantovanje mira.
Međutim, stručnjaci upozoravaju na izazove ove ideje. Direktor Instituta za strateška istraživanja u Briselu, Filip Peršok, ističe da je pitanje slanja trupa u zapadnu Ukrajinu ili održavanja mira kompleksno i da bi bilo potrebno nekoliko hiljada vojnika da bi se obezbedila „kredibilna garancija“ očuvanja mira.
Rusija je kategorički odbila ideju o slanju mirovnjaka, tvrdeći da bi samo Ujedinjene nacije mogle rasporediti takve trupe. Ruski zvaničnici su prethodno naglasili da neće dozvoliti primirje koje bi omogućilo Ukrajini da se oporavi i naoruža. Iz Moskve su ponovili da će bilo kakvi pregovori zahteva biti međunarodno priznanje novih granica Rusije, što uključuje i teritorije koje su deo Ruske Federacije.
Francuski nuklearni arsenal, koji se procenjuje na 290 nuklearnih bojevih glava, daje dodatnu težinu Makronovim izjavama o mogućoj promeni nuklearne doktrine. Iako je Francuska članica NATO-a, ona održava svoju nezavisnu nuklearnu snagu, što je čini jedinom potpuno nezavisnom nuklearnom silom u Evropi.
Međutim, Makronov predlog izazvao je kritiku, posebno od strane liderke desničarske stranke Nacionalno okupljanje Marin le Pen, koja je rekla da deljenje nuklearnog odvraćanja znači njegovo ukidanje. Ona je naglasila da odluke o upotrebi nuklearnog oružja pripadaju samo francuskom predsedniku, izabranom na izborima.
Kopneni element koji bi trebalo da odražava mir na bojištu postavlja dodatna pitanja, a francuski zvaničnici nisu iznosili tačne brojke za svoju vojsku. U međuvremenu, britanski vojni institut RUSI procenjuje da bi Velika Britanija mogla poslati između 4.000 i 5.000 vojnika, što bi moglo ugroziti obaveze prema NATO-u.
Na povratku sa samita, Makron je naglasio potrebu za revizijom i povećanjem vojne potrošnje u svetlu promenjenih prioriteta Vašingtona, dok EU planira povećanje vojnog budžeta. Ova situacija ukazuje na rastuće tenzije i izazove s kojima se Evropa suočava u kontekstu rata u Ukrajini i sve većih pretnji od strane Rusije.
