Svake godine, 8. aprila, obeležava se Međunarodni dan Roma – dan kada se podsećamo na bogatstvo romske tradicije, ali i na izazove s kojima se romska zajednica suočava širom sveta. Iako Romi čine značajan deo kulture Balkana, često su suočeni s diskriminacijom, marginalizacijom i siromaštvom. Ovaj dan, međutim, nije samo podsećanje na probleme, već i prilika da se proslavi doprinos Roma u svim aspektima društva, a posebno u muzici i umetnosti. Jedna osoba ostavila je neizbrisiv trag u muzici Balkana i postala je simbol romske kulture širom sveta – u pitanju je “kralj romske muzike” Šaban Bajramović.
Jedan od najpoznatijih i najvoljenijih romskih muzičara sa Balkana rođen je 16. aprila 1936. godine u Nišu, u porodici muzikanata. Iako je još kao mali pokazao ljubav prema muzici, zanimljivo je to da je prvi put naučio da svira neki instrument na Golom otoku. Prema rečima njegovih prijatelja, bilo je to kada je sa nepunih 20 leta pobegao iz vojske još pre nego što je položio zakletvu.
Ipak, ono što ga je oduvek izdvajalo jeste njegova specifična boja glasa. Prva Šabanova ploča nastala je 1964. godine, a nije dugo trebalo da Šaban stekne status muzičke legende. Njegove pesme postale su hitovi, među kojima se izdvaja “Đelem, đelem”, koja je postala međunarodna himna Roma. Ova pesma nije poznata samo po melodijskom prepoznavanju, već i po snažnim stihovima koji govore o patnjama Roma, ali i o njihovom ponosu i borbi za ravnopravnost.
I nije ovo bila jedina pesma u kojoj je Bajramović bio glas svog naroda. Kralj romske muzike je u pesmama itekako prenosio poruke o težini života Roma, njihovoj borbi za poštovanje i dostojanstvo, ali i o lepoti njihove kulture i tradicije. Njegova muzika je često odražavala emocije i realnosti svakodnevnog života Roma, čime je doprinela jačanju identiteta i zajedništva među njima.
Naravno, pevao je i o životu i ljubavi, pa tako svi pamtimo čuvene “Bele ruže” koje je posvetio svojoj supruzi Milici Bajramović. Ova pesma, kao i mnoge druge, svedoči o njegovoj sposobnosti da kroz muziku izrazi duboke emocije i lične priče, što je dodatno učvrstilo njegov status u srcima fanova.
Sa grupom Crna Mamba, na čijem čelu je bio više od 20 godina, Šaban Bajramović obišao je pola sveta. Njegove turneje dovele su ga do Indije, gde je boravio na poziv Nehrua i Indire Gandi, i gde je proglašen Kraljem svetske romske muzike. Ova titula nije došla samo iz razloga njegovog talenta, već i zbog njegovog doprinosa očuvanju romske tradicije i kulture.
Šaban Bajramović bio je ne samo muzičar, već i simbol romske borbe za očuvanje identiteta i ravnopravnost. Njegov život, uprkos svim ličnim i profesionalnim poteškoćama, bio je posvećen muzici i svom narodu. Njegov opus, pesme koje govore o ljubavi, gubicima, životu, ali i borbi, zauvek će ostati deo bogate kulturne baštine Balkana. Uz njegove pesme vesele se ali i plaču oni koji ni reč ne razumeju… Primer za to svakako je pesma “Sajbija”, koja kroz svoje melodije i stihove nosi snažnu poruku i emociju.
Uprkos izazovima sa kojima se suočavao tokom života, Šaban Bajramović je ostao dosledan svojoj muzici i svom narodu, ostavljajući iza sebe nasleđe koje će trajati još dugo. Međunarodni dan Roma je prilika da se setimo njegovog doprinosa i da proslavimo bogatstvo romske kulture koja obogaćuje našu zajednicu. Kroz lik i delo Šabana Bajramovića, romska muzika i kultura dobijaju svoje mesto pod suncem, a njegov glas će zauvek odzvanjati u srcima ljudi.
