U Srbiji, penzijski i invalidski osiguranici ostvaruju svoja prava isključivo na osnovu zahteva koje podnose. Ovaj upravni postupak pokreće se po zahtevu korisnika, osim kada je potrebno novo odlučivanje o već ostvarenom pravu. Takođe, obaveza je građana da sami podnose zahteve kada smatraju da ispunjavaju uslove za ostvarenje prava, što znači da čak i ako su stekli uslove za penziju (poput broja godina ili staža), ne dobijaju automatski pravo na penziju. Neophodno je da podnesu odgovarajući zahtev.
Jedan od najčešćih zahteva u ovom sistemu je zahtev za penziju, čiji proces može trajati različito u zavisnosti od okolnosti. Nakon podnošenja zahteva, formira se predmet u pisarnici, gde se proverava postojanje ranijih predmeta u vezi sa istim osiguranikom, što može doprineti brzini i efikasnosti postupka. U budućnosti se razmatra mogućnost ubrzanja procesa korišćenjem elektronske pisarnice.
Zahtev za penziju može se podneti na nekoliko načina: direktno na šalteru Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, putem pošte ili elektronski putem e-Šaltera. Elektronski zahtevi se popunjavaju onlajn i šalju sa skeniranim dokumentima, a dalji postupak zavisi od vrste zahteva.
U slučaju da se podnosi zahtev za invalidsku penziju, uključuje se medicinsko veštačenje koje utvrđuje gubitak radne sposobnosti, što je osnovni uslov za ovu vrstu penzije. Ako se utvrdi da podnosilac zahteva nema pravo na invalidsku penziju, postupak se ne nastavlja. U suprotnom, ako veštačenje pokaže da je radna sposobnost potpuno izgubljena, sledeći korak je utvrđivanje staža i osnovica osiguranja.
Od trenutka kada je zahtev podnet, prikupljanje i verifikacija podataka postaju ključni deo procesa, posebno kada je potrebno ispraviti greške koje su se desile tokom radnog staža osiguranika. Često se otkrivaju propusti iz prošlosti, kada poslodavci nisu dostavili sve potrebne podatke Fondu ili su napravili greške prilikom predaje. Takvi propusti mogu izazvati značajna kašnjenja, što predstavlja dodatni izazov za zaposlene u Fondu, koji često moraju kontaktirati poslodavce radi ispravke grešaka.
Ovaj proces može biti dugotrajan, jer poslodavci, naročito oni u stečaju, često ne žele da sarađuju. Penzioner obično ne razume razloge kašnjenja, jer čeka na penziju bez drugih izvora prihoda, što može biti veoma stresno i frustrirajuće.
Važno je napomenuti da su procedure i propisi u vezi sa ostvarivanjem prava na penziju složeni, i da je razumevanje celog procesa ključno za sve koji se oslanjaju na ove beneficije. Savetuje se da potencijalni korisnici temeljno istraže sve potrebne informacije i, ukoliko je potrebno, potraže pomoć stručnjaka ili pravnika koji se bave ovim pitanjima.
Uprkos izazovima koji prate proces podnošenja zahteva, važno je da osiguranici budu proaktivni i da se informišu o svojim pravima i obavezama. Na taj način mogu osigurati da njihovi zahtevi budu obrađeni na vreme i da dobiju sve što im pripada.
Kao dodatak, postoji nekoliko organizacija i udruženja koja nude podršku penzionerima i osobama sa invaliditetom, pružajući im informacije o njihovim pravima i mogućnostima. Ove organizacije mogu biti od velike pomoći u navigaciji kroz administrativne procedure, kao i u pružanju moralne podrške tokom procesa.
U zaključku, proces ostvarivanja prava na penziju i invalidsku penziju u Srbiji zahteva aktivno učešće korisnika, kako bi se osiguralo da svi potrebni zahtevi budu ispunjeni i da se pravila primenjuju u skladu sa zakonom.
