Dok traje Svetska nedelja prevencije povreda u saobraćaju, alarmantne brojke podsećaju na tešku situaciju na putevima Srbije. U poslednjih pet godina, više od 2.500 ljudi izgubilo je život u saobraćajnim nesrećama, dok je više od 95.000 osoba zadobilo povrede različitog stepena. Deca i mladi su među najugroženijim grupama, često postajući žrtve saobraćajnih nesreća.
U cilju podizanja svesti o bezbednosti u saobraćaju, razgovarali smo sa stručnjacima koji se svakodnevno bave ovom problematikom. Veljko Ćurčić iz Agencije za bezbednost saobraćaja ističe da je samo prošle godine u saobraćajnim nezgodama u Srbiji poginulo 504 osoba, među kojima i 16 dece. „Sva deca su stradala kao putnici. Prosečno godišnje imamo više od 19.000 povređenih. Ulažemo u razne aktivnosti – kampanje, edukacije, analize – kako bismo podigli svest i smanjili ove brojke“, naglašava Ćurčić.
Kao najčešći uzroci nesreća navode se neprilagođena brzina, nekorišćenje sigurnosnog pojasa, vožnja pod dejstvom alkohola, korišćenje mobilnih telefona tokom vožnje, kao i umor vozača. „Saobraćajna nezgoda ne bira vreme ni mesto. Važno je da znamo kako da reagujemo – da ostavimo slobodan prolaz za hitne službe. Prosečno vreme dolaska hitne pomoći u Srbiji iznosi 9,1 minuta, a 95% povređenih bude zbrinuto u roku od 20 minuta. To je dobar rezultat, ali želimo da budemo još brži“, poručuje Ćurčić.
Pored važnosti prevencije, Bojana Banjevac, stručni saradnik za prvu pomoć Crvenog krsta Srbije, naglašava značaj pravilne reakcije u slučaju nesreće. „Najčešće povrede su povrede koštano-zglobnog sistema i otvorene rane. U tim trenucima najvažnije je ostati pribran i imati osnovni set prve pomoći u vozilu. Često vozači ni ne znaju šta set sadrži“, objašnjava Banjevac.
Ona takođe ističe da se povređene osobe ne smeju pomerati ako postoji sumnja na povredu glave, vrata ili kičme, osim ako im je život neposredno ugrožen. „Ako je osoba bez svesti, to je apsolutni prioritet. Najpre proveravamo disajne puteve i pokušavamo da obezbedimo normalno disanje. Ako je disajni put zatvoren, zabacivanjem glave ili postavljanjem u bočni položaj možemo učiniti mnogo“, dodaje Banjevac.
Na kraju, ona apeluje na sve vozače da prođu obuku iz prve pomoći. „To je svega nekoliko sati, a može značiti život. Ne znate kada ćete biti prvi na mestu nesreće – zato je važno da znate šta da radite“, zaključuje.
U svetlu ovih informacija, jasno je da je edukacija i podizanje svesti ključni faktor u smanjenju broja saobraćajnih nesreća i povreda. Agencije za bezbednost saobraćaja i organizacije kao što je Crveni krst nastavljaju da rade na kampanjama koje će doprineti boljoj informisanosti vozača i pešaka. Prva pomoć i pravilna reakcija u situacijama nesreće mogu značajno uticati na ishod i spasiti živote.
U svetlu ovih podataka i s obzirom na porast povreda u saobraćaju, važno je da svi učesnici u saobraćaju shvate ozbiljnost situacije i preduzmu nužne korake ka poboljšanju bezbednosti na putevima. Samo zajedničkim naporima možemo smanjiti broj tragedija i obezbediti sigurnije puteve za sve.
