Peticije su postale ključni alat za građanski aktivizam, ali njihova efikasnost često zavisi od transparentnosti i integriteta sistema koji ih koristi. U toj svetlosti, pokret „Kreni-Promeni“ nedavno je pokrenuo peticiju pod nazivom „Zvučni top“, zahtevajući međunarodnu istragu o upotrebi zvučnog topa. Prema njihovim navodima, peticiju je za samo dva sata potpisalo 200.000 građana, a u nedelju dana više od pola miliona.
Međutim, ovaj uspeh dolazi sa sumnjama. Mnogi građani su prijavili da su primili zahvalnice za potpisivanje peticije, iako tvrde da to nisu učinili. Ova situacija postavlja pitanje o privatnosti i sigurnosti podataka. Da li su podaci građana korišćeni bez njihovog znanja? I da li je moguće da jedna osoba potpiše peticiju koristeći tuđe podatke? Na ova pitanja, „Kreni-Promeni“ je odgovorio da je „hipotetički moguće“ ostaviti tuđe podatke, ali da osoba čije su podatke ostavljene može da se odjavi putem mejla.
Ekipa Euronews Srbija testirala je sistem i otkrila da se ista e-mail adresa, ime i prezime mogu koristiti više puta, što znači da bi se svaki put računalo kao novi potpis. Ova praksa može dovesti do izobličenja stvarnog broja podrške, stvarajući privid većeg broja potpisnika nego što to zaista jeste. Rodoljub Šabić, bivši poverenik za informacije od javnog značaja, ističe da ovakvi sistemi više liče na marketinške trikove nego na realne inicijative koje imaju uticaj.
Pokret „Kreni-Promeni“ negira sve optužbe o zloupotrebi i tvrdi da njihova platforma funkcioniše u skladu sa zakonom. Međutim, na pitanje zašto nije moguće proveriti sopstveni potpis u bazi podrške, nisu pružili odgovor. Milan Marinović, trenutni poverenik za informacije od javnog značaja, savetuje građanima koji sumnjaju u svoj potpis da se obrate organizatoru peticije, a ako ne dobiju odgovor, mogu podneti pritužbu.
Ovo otkriće otvara šira pitanja o načinu na koji digitalne peticije funkcionišu i njihovoj pravnoj valjanosti. Stručnjaci upozoravaju na ograničene pravne efekte ovakvih peticija, a postoji i rizik od zloupotrebe ličnih podataka potpisnika. Sa lakoćom se podaci mogu iskoristiti bez znanja građana, što dodatno naglašava potrebu za većom transparentnošću u ovim procesima.
Da bi se osiguralo da digitalne peticije budu zaista transparentne i zaštićene od manipulacija, potrebno je implementirati strože mere zaštite podataka i omogućiti potpisnicima da imaju kontrolu nad svojim informacijama. Ova situacija takođe naglašava važnost digitalne pismenosti i svesti građana o njihovim pravima kada je reč o ličnim podacima. U svetu gde se informacije brzo kreću, važno je da građani budu svesni kako se njihovi podaci koriste i ko ima pristup tim informacijama.
Za kraj, pitanje ostaje kako poboljšati sistem peticija i učiniti ga boljim alatom za izražavanje građanskog mišljenja. Potrebno je više dijaloga i saradnje između organizacija, vlasti i građana kako bi se stvorila sigurna i efikasna platforma koja će omogućiti da se glas građana čuje bez straha od zloupotreba ili manipulacija. Samo na taj način, peticije mogu postati stvarno moćno sredstvo za promene u društvu.
