Mladi se suočavaju sa brojnim izazovima kada je reč o prepoznavanju svojih talenata i usklađivanju istih sa potrebama tržišta rada u budućnosti. Kako bi im pomogli da se uspešno orijentišu kroz različite obrazovne i karijerne opcije, u emisiji „Hajde da razgovaramo“ govorila je Anđelka Milićević, psihološkinja sa dugogodišnjim iskustvom u karijernom vođenju i profesionalnom usmeravanju. Ona je takođe osnivač Edukativno-razvojnog centra Koraci Znanja.
U današnjem svetu, gde se tehnologija razvija brže nego ikada, mladi moraju biti svesni da će se njihovi interesi i veštine morati prilagođavati brzim promenama. Digitalizacija, veštačka inteligencija i automatizacija preuzimaju sve više prostora u različitim industrijama, što zahteva od mladih da budu proaktivni u svom obrazovanju i karijernom razvoju.
Prepoznati svoje talente nije uvek jednostavno. Anđelka Milićević naglašava da je važno da mladi istražuju različite oblasti koje ih zanimaju, ali i da se ne plaše da eksperimentišu. „Svaka osoba ima jedinstvene sposobnosti, i važno je da ih mladi prepoznaju i razvijaju. To može uključivati razne oblike umetnosti, nauke, tehnologije ili sporta“, ističe Milićević.
Jedan od ključnih koraka u ovom procesu je samopouzdanje. Milićević savetuje da mladi ne bi trebali da se upoređuju sa drugima, već da se fokusiraju na svoje lične ciljeve i napredak. „U svetu gde je uspeh često prikazan kao nešto što se meri materijalnim vrednostima, važno je da se mladi podsećaju da je pravi uspeh u ostvarivanju ličnih ambicija i zadovoljstvu koje dobijaju od onoga što rade“, dodaje ona.
Osim prepoznavanja talenata, mladi treba da istražuju različite obrazovne puteve. Milićević naglašava važnost praktičnog iskustva i učenja kroz rad. „Volontiranje, stažiranje ili čak kratki kursevi mogu pružiti dragoceno iskustvo i pomoći mladima da shvate šta ih zaista zanima“, savetuje ona.
U kontekstu obrazovanja, Milićević ukazuje na to da su tradicionalni modeli obrazovanja često nedovoljni za pripremu mladih za izazove tržišta rada. „Sistem obrazovanja se mora prilagoditi potrebama novog doba. To znači više fokusiranja na veštine koje su potrebne u digitalnom svetu, kao što su programiranje, analitika podataka ili kreativno rešavanje problema“, ističe ona.
Takođe, važno je da mladi budu svesni kako da se pripreme za promene koje donosi digitalizacija i automatizacija. Milićević savetuje da se razvijaju veštine koje će im omogućiti da se brzo prilagode novim tehnologijama. „Učenje novih veština tokom celog života postaje sve važnije. Mlade treba podsticati da budu radoznale i da se ne boje promene“, dodaje ona.
Poslednje, ali ne manje važno, Milićević ističe značaj umrežavanja. Mladi bi trebali da traže prilike za upoznavanje sa stručnjacima u industriji, kao i da se uključe u različite zajednice koje mogu ponuditi podršku i resurse. „Umrežavanje može otvoriti vrata ka različitim prilikama koje možda ne bi bile dostupne samo putem tradicionalnih obrazovnih puteva“, zaključuje Milićević.
U svetu koji se neprestano menja, mladi moraju biti spremni da preuzmu inicijativu i aktivno traže svoje mesto. Prepoznavanje talenata, istraživanje obrazovnih opcija, prilagođavanje na brze promene i umrežavanje ključni su faktori za izgradnju uspešne karijere i ispunjenog života.
