Šefica diplomatije EU, Kaja Kalas, izjavila je u ekskluzivnom intervjuu za Euronews da bi transatlantski razdor samo ojačao Rusiju, što ne bi trebalo da se dozvoli. Tokom razgovora, Kalas je naglasila važnost jedinstva između Sjedinjenih Američkih Država i Evrope, posebno u svetlu ruske agresije u Ukrajini, ističući da Rusija želi da vidi podelu između Zapada.
Kalas je razgovarala u programu „Euronews Europe Today“, gde je izjavila da nema razdora između Brisela i administracije bivšeg predsednika Donalda Trampa. Ona je pozvala sve strane da ostanu jedinstvene i da se suoče sa izazovima koje donosi ruska agresija. „Hajde da im to ne damo“, poručila je, naglašavajući potrebu za zajedničkim delovanjem.
Govoreći o trenutnim mirovnim razgovorima, Kalas je opisala situaciju kao „šatl diplomatiju“, ističući da još uvek nema formalnog stola za pregovore, ali da se pokušavaju utvrditi pozicije strana. Ova izjava dolazi nakon razgovora između Trampa i ruskog predsednika Vladimira Putina, tokom kojeg su se dogovorili o privremenom tridesetodnevnom prekidu vatre koji se odnosi na energetsku infrastrukturu.
Na pitanje o ovom razgovoru, Kalas je izrazila zadovoljstvo što se takvi pregovori dešavaju. Ipak, naglasila je da je Tramp bio jasan da se o pomoći Ukrajini nije razgovaralo, dok je Putin tvrdio suprotno. „Radije bih verovala Trampu u ovome nego predsedniku Putinu“, rekla je Kalas, pokazujući sumnju u Putinove namere.
Prema izveštajima medija, Putin je postavio uslov da Zapad obustavi isporuku vojne pomoći Ukrajini kao preduslov za prekid vatre. Tramp je, s druge strane, tvrdio da se o vojnoj pomoći nije razgovaralo. On je razgovor takođe nazvao „produktivnim“, ali je naglasio da dogovoreno primirje ne obuhvata sve oblike sukoba.
Kalas je ranije iznela predlog o pružanju nove vojne podrške Ukrajini u iznosu od 40 milijardi evra, što bi moglo uključivati dodatne isporuke oružja i sistema protivvazdušne odbrane. U nacrtu tog predloga, koji je bio dostupan Euronews-u, naglašava se da bi zemlje učesnice mogle da se uključe bez potrebe za jednoglasnim odobrenjem svih članica EU.
Ova inicijativa otvorena je i za zemlje koje nisu članice EU, kao što su Velika Britanija i Norveška, što ukazuje na mogućnost formiranja šire koalicije za podršku Ukrajini. Pitanje finansiranja i uključivanja zaplenjenih sredstava od ruske imovine zamrznute u EU biće tema rasprave na predstojećem samitu lidera EU.
Kalas je podvukla da jačanje Evrope može smanjiti verovatnoću rata, naglašavajući potrebu za većim naporima u odbrani i podršci Ukrajini. „Moramo više da uradimo i za Ukrajinu, tako da što su oni jači na bojnom polju, to su jači na pregovaračkom stolu“, zaključila je ona.
Ova situacija u Ukrajini i transatlantskim odnosima ostaje ključna tačka u globalnoj politici, a očekuje se da će dalji razvoj događaja uticati na stabilnost regiona i međunarodne odnose. Kalasova je jasno stavila do znanja da je jedinstvo između SAD-a i Evrope ključno za suprotstavljanje ruskim ambicijama i očuvanje mira u Evropi.
