Kina i Indija su obustavile kupovine ruske nafte tokom marta zbog povećanih troškova isporuke izazvanih američkim sankcijama, navodi Rojters pozivajući se na izjave trgovaca i podatke o isporuci. Ova odluka dolazi u trenutku kada su nove sankcije koje je uveo Vašington postavile dodatne prepreke u snabdevanju ruskom naftom, što je rezultiralo rastom cena prevoza tankerima.
Sankcije koje je američko ministarstvo finansija uvelo 10. januara usmerene su na ruski lanac snabdevanja naftom, a njihova implementacija je dodatno otežala kupcima u Kini i Indiji da koriste brodove koji su pod sankcijama. Neki od ovih kupaca i luka su se odlučili da izbegavaju korišćenje brodova koji su pod sankcijama, što je dovelo do povećanja troškova prevoza.
U okviru ovog paketa sankcija, američko ministarstvo finansija je targetiralo 183 plovila, uključujući i takozvane „flote u senci“ koje je Rusija koristila kako bi zaobišla zapadne cene nafte. Ove sankcije su osmišljene kako bi se potkopali energetski prihodi Moskve i smanjila njena sposobnost da finansira vojne operacije i druge aktivnosti.
Prema izvorima, obustava kupovina nafte iz Rusije može imati dalekosežne posledice na tržište energenata i globalnu ekonomiju. Kina i Indija su se oslanjale na rusku naftu kao jedan od glavnih izvora snabdevanja, a njihova odluka da smanje ili obustave kupovine može izazvati promene u globalnom energetskom balansu.
Tržište nafte već reaguje na ovu situaciju, a analitičari procenjuju da bi povećani troškovi transporta mogli dovesti do rasta cena nafte na svetskim berzama. Ova situacija takođe može dovesti do preispitivanja strategija snabdevanja zemalja koje zavise od ruskih energetskih resursa.
Kako bi se zaštitili od posledica sankcija, trgovci i kompanije u Kini i Indiji preispituju svoje strategije nabavke, što može dovesti do promene u globalnom trgovinskom okviru. Mnogi analitičari smatraju da je ovo još jedan znak da američke sankcije imaju značajan uticaj na globalno tržište energenata i da bi mogle rezultirati dugoročnim promenama u načinu na koji zemlje pristupaju snabdevanju energijom.
Pored toga, situacija sa ruskom naftom može uticati i na cene energenata u zemljama koje zavise od uvoza nafte. Na primer, ako Kina i Indija smanje kupovinu ruske nafte, to može dovesti do povećanja potražnje iz drugih izvora, što će dodatno povećati cene energenata na globalnom tržištu.
Ove promene u snabdevanju i potražnji će verovatno imati dalekosežne posledice na globalnom tržištu energenata, a mnoge zemlje će morati da preispitaju svoje strategije u svetlu novih sankcija i promena u trgovinskim odnosima.
U međuvremenu, Rusija nastavlja da se suočava sa izazovima u vezi sa svojim energetskim sektorom, dok pokušava da pronađe nove kupce i alternative za izvoz nafte. U svetlu ovih sankcija, Rusija će se verovatno fokusirati na jačanje odnosa sa zemljama koje nisu pod sankcijama, kako bi umanjila uticaj zapadnih restrikcija.
Sve ovo ukazuje na to da je globalno tržište energije u stalnoj promeni, a odluke velikih potrošača poput Kine i Indije mogu značajno oblikovati njegovu budućnost. U ovom kontekstu, važno je pratiti razvoj situacije i reagovati na nove izazove koji se pojavljuju na horizontu.
