Kina je danas izjavila da neće obraćati pažnju na američku „igru brojki“ kada su u pitanju carine, nakon što je Bela kuća saopštila da su kineske carine sada dostigle nivoe do 245 odsto kao odgovor na uzvratne mere. Ova izjava dolazi u trenutku kada se odnosi između Sjedinjenih Američkih Država i Kine ponovo pogoršavaju, posebno u vezi sa trgovinskim pitanjima.
Prema saopštenju Bele kuće, kineske obaveze uključuju novu recipročnu carinu od 125 odsto, uz dodatnih 20 odsto kao reakciju na krizu sa fentanilom, kao i carine između 7,5 i 100 odsto na određenu robu zbog nepoštenih trgovinskih praksi. Ove mere su deo šireg trgovinskog sukoba između dve zemlje koji traje već nekoliko godina.
Predsednik Sjedinjenih Američkih Država, Donald Tramp, nedavno je uveo dodatne carine na robu iz svih zemalja, međutim, kasnije je povukao deo tih mera za brojne države, zadržavši stroge dažbine isključivo prema Kini. Ovaj potez je izazvao različite reakcije među analitičarima i ekonomistima, koji smatraju da ovakve mere mogu dodatno pogoršati ekonomske odnose između dve najveće svetske ekonomije.
Kineski zvaničnici su naglasili da je njihov odgovor na američke carine proporcionalan i da će se nastaviti boriti protiv onoga što smatraju nepravednim trgovinskim praksama. U ovoj situaciji, Kina se suočava sa izazovima koji dolaze iz različitih pravaca, uključujući i unutrašnje ekonomske pritiske, kao i međunarodne tenzije.
Ova trgovinska napetost između SAD-a i Kine ima široke posledice na globalnu ekonomiju, jer mnoge zemlje zavise od trgovinskih odnosa sa obe strane. Takođe, povećanje carina može dovesti do porasta cena za potrošače u SAD-u, što može imati negativan uticaj na ekonomiju i potrošačku potražnju.
Analitičari upozoravaju da bi dugotrajni trgovinski rat mogao dovesti do smanjenja investicija i usporavanja ekonomske rasta u obe zemlje. S obzirom na to da su Sjedinjene Američke Države i Kina ključni igrači u svetskoj ekonomiji, bilo kakve promene u njihovim trgovinskim politikama mogu imati dalekosežne posledice.
Osim ekonomskih implikacija, ovaj sukob ima i političke dimenzije. Trampova administracija se suočava sa kritikama zbog načina na koji se nosi sa Kineskom politikom, a mnogi analitičari smatraju da je trgovinski rat način da se skrene pažnja sa drugih domaćih problema, uključujući i ekonomske izazove unutar SAD-a.
U međuvremenu, Kina se trudi da diversifikuje svoje trgovinske partnere, tražeći nove mogućnosti za jačanje ekonomskih odnosa sa zemljama u razvoju, kao što su one u Africi i Latinskoj Americi. Ovo je deo strategije koju Kina naziva „Jedan pojas, jedan put“, koja ima za cilj jačanje trgovinskih i infrastrukturnih veza širom sveta.
U svetlu ovih događaja, budućnost trgovinskih odnosa između SAD-a i Kine ostaje neizvesna. Očekuje se da će se sukobi nastaviti, dok obe strane nastoje da zaštite svoje ekonomske interese. Pitanje je koliko će ovaj sukob trajati i kakve će imati posledice po globalnu ekonomiju, kao i po unutrašnje politike obe zemlje.
Kina, s jedne strane, želi da pokaže svoju snagu na međunarodnoj sceni, dok SAD, s druge strane, pokušava da održi svoju poziciju kao globalnog lidera. Kako se situacija razvija, biće važno pratiti kako će se ovi odnosi razvijati i šta će to značiti za svetsku ekonomiju u celini.
