Kina je u martu ove godine prestala da uvozi tečni prirodni gas (LNG) iz Sjedinjenih Američkih Država, dok je istovremeno povećala uvoz iz Australije, Indonezije i Bruneja. Ovo je pokazala analiza podataka kineske carine, prenose RIA Novosti. Sjedinjene Američke Države su bile među prvih pet dobavljača LNG-a na kineskom tržištu tokom 2024. godine, s izvozom od 4,15 miliona tona gasa u vrednosti od 2,4 milijarde dolara.
Prema podacima, Kina je u januaru 2025. godine kupila 194,2 hiljade tona gasa od američkih kompanija za 125,4 miliona dolara. Međutim, u februaru je ovaj iznos značajno opao na 65,8 hiljada tona, što je predstavljalo vrednost od 31,4 miliona dolara. U martu, SAD nisu bili ni među dobavljačima LNG-a za Kinu, što je bio prvi takav prekid od juna 2022. godine.
Ovaj gubitak u količinama LNG-a Kina je nadoknadila povećanjem uvoza od svojih regionalnih suseda. U martu, Indonezija je povećala izvoz za 1,7 puta na mesečnom nivou, dostigavši vrednost od 330,7 miliona dolara. Australija je takođe zabeležila rast izvoza od 18 odsto, na 778,4 miliona dolara. Pored toga, Kina je obnovila uvoz iz Bruneja, koji je bio vredan 51 milion dolara.
Ova promena u strukturi uvoza gasa dolazi u trenutku kada je trgovinski rat između Kine i SAD-a dostigao nove visine. Predsednik SAD Donald Tramp je 2. aprila potpisao izvršnu naredbu koja uvodi „recipročne“ carine na uvoz iz drugih zemalja, što je rezultiralo time da su kineski izvoznici suočeni sa jednim od najviših carinskih stopa ikada – ukupno 54 odsto. Kao rezultat toga, došlo je do nagle eskalacije trgovinskog rata između dve zemlje.
Trenutna carina na kineske izvoznike u Sjedinjenim Američkim Državama dostigla je 145 odsto, dok je stopa za američke dobavljače u Kinu iznosila 125 odsto. Ove visoke carinske tarife dodatno komplikuju odnos između dve najveće svetske ekonomije, što se odražava i na globalnom tržištu energenata.
Analitičari smatraju da će ovaj trend smanjenja uvoza gasa iz SAD-a, uz povećanje uvoza iz drugih zemalja, imati dugoročne posledice po trgovinsku i energetsku politiku Kine. Kina, koja se suočava sa rastućim potrebama za energijom, nastavlja da traži alternativne izvore snabdevanja kako bi obezbedila stabilnost svojih energetskih zaliha.
Osim toga, povećanje uvoza iz Australije i Indonezije može ukazivati na jačanje ekonomskih veza između Kine i ovih zemalja u oblasti energetike. Ove promene u strukturi uvoza gasa mogu uticati na globalne cene energenata, kao i na tržište LNG-a.
Kina se takođe suočava s izazovima u svojim unutrašnjim politikama, uključujući ekološke i ekonomskih reformi, koje bi mogle uticati na buduće odluke o uvozu energenata. U svetlu ovih događaja, analitičari će pažljivo pratiti razvoj situacije, kako bi procenili kako će se odnosi između Kine i SAD-a dalje razvijati i kakve će posledice to imati na globalno tržište energenata.
U ovom kontekstu, važno je napomenuti da se globalno tržište energenata suočava s velikim promenama, a Kina, kao najveći uvoznik LNG-a, igra ključnu ulogu u oblikovanju tih trendova. Sa svakim novim mesecom, situacija na tržištu se menja, a analitičari prognoziraju da će se ove promene nastaviti kako se odnosi između Kine i SAD-a budu dalje razvijali.
