Kina je u martu 2025. godine prekinula kupovinu tečnog prirodnog gasa (LNG) iz Sjedinjenih Američkih Država, dok je istovremeno znatno povećala uvoz iz drugih zemalja, kao što su Australija, Indonezija i Brunej. Ova informacija je dobijena iz analize podataka kineskih carinskih vlasti, koju je objavila agencija RIA Novosti.
Sjedinjene Američke Države su bile među pet najvećih dobavljača LNG-a na kineskom tržištu u 2024. godini, izvozeći 4,15 miliona tona gasa u vrednosti od 2,4 milijarde dolara. Ipak, u januaru 2025. godine, Kina je kupila 194,2 hiljade tona gasa od američkih kompanija, što je koštalo 125,4 miliona dolara. U februaru se taj broj drastično smanjio na 65,8 hiljada tona za 31,4 miliona dolara. Mart je bio ključan mesec, jer su Sjedinjene Američke Države, po prvi put od juna 2022. godine, potpuno ispale iz liste dobavljača LNG-a za Kinu.
Da bi nadoknadila gubitke, Kina se okrenula svojim regionalnim partnerima. Indonezija je povećala izvoz LNG-a u Kinu na 330,7 miliona dolara, što predstavlja porast od 1,7 puta u odnosu na prethodni mesec. Australija je takođe značajno povećala izvoz za 18%, dostižući vrednost od 778,4 miliona dolara. Osim toga, Kina je obnovila uvoz iz Bruneja, koji je bio vredan 51 milion dolara.
Osim ekonomskih faktora, trgovinski odnosi između Kine i Sjedinjenih Američkih Država su dodatno zakomplikovani. Predsednik SAD, Donald Tramp, je 2. aprila potpisao izvršnu naredbu kojom se uvode „recipročne“ carine na uvoz iz drugih zemalja. Ovo je dovelo do toga da su carine za Kinu dostigle najvišu stopu u istoriji, ukupno 54%. Ova situacija je dovela do nagle eskalacije trgovinskog rata između dve zemlje.
Trenutno su carine na kineske izvoznike u Sjedinjene Američke Države dostigle 145%, dok je stopa za američke dobavljače u Kinu 125%. Neki analitičari smatraju da ovakve stope carina predstavljaju de fakto prekid trgovine između dve najveće svetske ekonomije. Ovakav trgovinski rat stvara nesigurnost na tržištu i može imati dugoročne posledice po globalnu ekonomiju.
Kina je, kao najveći uvoznik LNG-a na svetu, primorana da diversifikuje svoje izvore snabdevanja, što se vidi iz njenog povećanog uvoza iz drugih zemalja. Ova promena u strategiji može biti odgovor na sve veće tenzije u trgovinskim odnosima sa Sjedinjenim Američkim Državama, kao i na potrebu za stabilnijim i sigurnijim izvorima energije.
U svetlu ovih promena, analitičari očekuju da će se trgovinski odnosi između Kine i Sjedinjenih Američkih Država nastaviti pogoršavati, što će dodatno uticati na globalno tržište energenata. Kina se može suočiti sa izazovima u osiguravanju dovoljne količine LNG-a, dok će istovremeno pokušavati da izbegne zavisnost od jednog dobavljača.
Ove promene u kineskom uvozu LNG-a ne znače samo promenu u snabdevanju energijom, već i širu ekonomsku strategiju. Kina se sve više okreće svojim regionalnim partnerima kako bi smanjila rizik od zavisnosti od američkog tržišta. Ova strategija može imati dugoročne posledice na globalnu energetsku bezbednost i trgovinske odnose.
Kako se situacija razvija, ostaje da se vidi kako će to uticati na globalno tržište energenata i ekonomiju u celini. Kineska odluka da prekine kupovinu LNG-a iz SAD-a može biti samo početak šireg preuređenja u globalnom energetskom sistemu, koje će se nastaviti razvijati u narednim mesecima i godinama.
