Kina će ukinuti sankcije za petoro aktuelnih i bivših poslanika Evropskog parlamenta koji su kritikovali stanje ljudskih prava u toj zemlji, kako bi se omogućili trgovinski pregovori između dve svetske sile. Ovu informaciju je saopštio visoki zvaničnik Parlamenta. Predsednica Evropskog parlamenta Roberta Mecola obavestiće danas lidere političkih grupa o ovom razvoju situacije na zatvorenom sastanku, kako navodi anonimni izvor blizak briselskom Politiku, koji je imao pristup internim informacijama.
Prethodne nedelje, portparol Mecole potvrdio je da su pregovori o okončanju sankcija između Parlamenta i kineske vlade u „finalnim fazama“. Odluka o ukidanju sankcija dolazi u kontekstu trgovinskog rata koji je pokrenuo američki predsednik Donald Tramp, uvodeći carine na uvoz. Ova neizvesnost podstakla je Evropsku uniju da započne pregovore sa zemljama širom sveta o trgovinskim pitanjima.
Kina je 2021. godine uvela sankcije poslanicima Evropskog parlamenta, što je dovelo do neformalne blokade u odnosima između institucija. Parlament je uslovljavao bilo kakve potencijalne diplomatske kontakte sa Pekingom ukidanjem tih sankcija. Vodeći poslanik Evropskog parlamenta za međunarodnu trgovinu, Bernd Lange, istakao je da, i pored zelenog svetla za pregovore sa kineskim kolegama, i dalje postoje brojni problemi u trgovinskim odnosima EU i Kine.
Francuski socijalista i jedan od sankcionisanih poslanika, Rafael Gluksman, izjavio je da se činjenice ne menjaju sa ukidanjem sankcija. „Govorimo o masovnim deportacijama, sistematskom prisilnom radu, zločinima protiv Ujgura, brutalnoj represiji u Hong Kongu, pretnjama, mešanju i zastrašivanju Tajvana, kao i mnogim drugim ozbiljnim ljudskim pravima“, rekao je on. Pored Gluksmana, sankcionisani su i bugarski liberali Ilhan Kjučjuk, slovačka desno-centristička poslanica Miriam Leksman, kao i dva nemačka poslanika, Rajnhard Butikofer i Mihael Galer.
Portparol kineske misije pri EU nije odgovorio na zahtev za komentar. Ovaj razvoj događaja implicira da Kina pokušava da poboljša svoje trgovinske odnose sa Evropskom unijom u svetlu globalnih ekonomskih izazova, ali ostaje neizvesno kako će se to odraziti na ljudska prava u zemlji.
S obzirom na to da su sankcije bile odgovor na kritiku Kine zbog kršenja ljudskih prava, pitanje je koliko će Evropski parlament biti spreman da zanemari ova pitanja u cilju jačanja trgovinskih veza. Ova situacija takođe može ukazivati na širi trend u kojem ekonomija preuzima primat nad ljudskim pravima, što može imati dugoročne posledice po buduće odnose EU i Kine.
Sa druge strane, odluka Kine da ukine sankcije može se tumačiti kao znak spremnosti za dijalog i saradnju, ali i kao način da se umanje pritisci na međunarodnoj sceni. U svetlu sve većih tenzija između Sjedinjenih Američkih Država i Kine, evropske zemlje pokušavaju da pronađu ravnotežu između ekonomskih interesa i vrednosti ljudskih prava.
U narednim danima i nedeljama, pažnja će se fokusirati na to kako će se odvijati pregovori između EU i Kine, kao i na to kako će Evropski parlament reagovati na nastavak kršenja ljudskih prava u Kini, uprkos trgovinskim interesima. Ovaj slučaj može poslužiti kao test za sposobnost EU da održi svoju posvećenost ljudskim pravima u međunarodnim odnosima, dok istovremeno pokušava da se suoči sa izazovima globalne ekonomije.
Kao odgovor na sve ovo, analitičari će pratiti kako će se situacija razvijati i da li će doći do novih sankcija ili drugih mera u slučaju daljih kršenja ljudskih prava. Budućnost odnosa između EU i Kine ostaje neizvesna, a ovaj poslednji razvoj događaja može značiti samo početak novih pregovora i potencijalnih sukoba.
