Kineski izvoz je u periodu od januara do februara 2025. godine zabeležio rast od 2,3 odsto u poređenju sa istim periodom prošle godine, što je ispod očekivanja analitičara koji su predviđali rast od pet odsto. S druge strane, uvoz je doživeo značajan pad od 8,4 odsto, što je najbrži pad od jula 2023. godine. Ovi podaci su objavljeni od strane Generalne uprave carina Kine i ukazuju na usporavanje domaće tražnje u zemlji.
Ekonomista Džulijan Evans-Pričard iz kompanije Kapital ekonomiks ukazuje na to da se povećanje domaće tražnje u Kini, koje je zabeleženo u poslednjem kvartalu 2024. godine, sada smanjuje. Ovo sugeriše da bi kineska ekonomija mogla da se suoči sa izazovima u održavanju rasta, što bi moglo imati široke posledice na globalnu ekonomiju.
Ovi podaci dolaze u vreme kada se Kina suočava sa kompleksnim ekonomskim izazovima, uključujući i trgovinske tenzije sa Sjedinjenim Američkim Državama. U februaru 2025. godine, američki predsednik Donald Tramp je uveo povećanje carina na kinesku robu od 10 procenata, a mesec dana kasnije je to povećanje dodatno podignuto za još 10 procenata. Kina je uzvratila uvođenjem dodatnih carina na odabranu američku robu, uključujući energiju i poljoprivredne proizvode.
Trgovinske tenzije između dve najveće svetske ekonomije nastavljaju da utiču na globalne tržišne uslove, a analitičari upozoravaju da bi ove mere mogle negativno uticati na globalni ekonomski rast. Kineski izvoz u SAD je tokom 2024. godine opao, dok su američki uvozni troškovi iz Kine porasli zbog carina.
U međuvremenu, analitičari ukazuju na to da pad kineskog uvoza može značiti smanjenje potražnje za sirovinama i poluproizvodima iz drugih zemalja, što može dodatno usporiti globalni ekonomski rast. Kineski potrošači su takođe postali oprezniji u svojim potrošačkim navikama, što se odražava na smanjenju uvoza.
Pored trgovinskih tenzija, Kina se suočava i s unutrašnjim ekonomskim izazovima, uključujući visoke nivoe duga i sporiji rast u ključnim sektorima, kao što su nekretnine i industrijska proizvodnja. Ova situacija može dodatno otežati ekonomsku stabilnost i razvoj u zemlji.
U svetlu ovih podataka, analitičari pozivaju na praćenje ekonomskih pokazatelja u narednim mesecima kako bi se procenila mogućnost oporavka kineske ekonomije. Takođe, naglašava se važnost međunarodnih odnosa i trgovinskih politika koje bi mogle oblikovati budući ekonomski pejzaž ne samo Kine, već i globalne ekonomije.
S obzirom na sve ove faktore, treba očekivati da će kineska ekonomija i dalje biti pod budnim okom analitičara i investitora, a bilo kakvi signali o oporavku ili daljem usporavanju mogli bi imati značajan uticaj na globalna tržišta. U tom kontekstu, trgovinske politike i odnosi između Kine i SAD-a ostaju ključni faktori u oblikovanju budućnosti globalne ekonomije.
U narednim mesecima, očekuje se da će se trgovinske tenzije nastaviti, a analitičari će pratiti sve promene u kineskom ekonomskom pejzažu, kako bi procenili potencijalni uticaj na globalne ekonomske tokove. Kineska vlada će verovatno biti pod pritiskom da preduzme mere koje bi mogle stabilizovati domaću ekonomiju i podržati rast, dok se istovremeno suočava sa izazovima međunarodnih odnosa i trgovinskih politika.
