Nakon opadanja nivoa vodostaja u naseljima oko Banjaluke, došlo je do pojave klizišta i odrona, što je dovelo do blokade nekih saobraćajnica i odsecanja pojedinih naselja od grada. Ova situacija je posebno kritična u područjima Bistrice, Bronzanog Majdana, Manjače i Bočca. Prema izveštajima RTRS-a, vozači su morali da koriste alternativne putne pravce zbog klizišta koja su se pojavila u Godnjoj Bistrici.
Šef Odseka za poslove civilne zaštite grada Banjaluka, Dragan Babić, naglasio je da se najviše klizišta beleži na teritoriji Melina, Bronzani Majdan, Radosavska, Stratinska, kao i na platou Manjače. Takođe su zabeležena klizišta u Piskavici, a jedno od njih se dogodilo na saobraćajnici u Koste Vojnovića, ulici koja vodi prema Banj brdu, što je dodatno otežalo situaciju.
U Doboju je prijavljeno gotovo 300 klizišta, a RTRS izveštava da su neka od njih ugrozila glavni putni pravac u Mitrovićima kod Stanara. Babić je napomenuo da građani i dalje prijavljuju probleme, a Civilna zaštita radi prema prioritetima. „Oni slučajevi koji su urgentni, gde su ljudi životno ugroženi ili su im kuće oštećene, mi izlazimo na teren. Inspektori izdaju rešenja u slučajevima kada je zabranjena upotreba objekta i pronalazimo alternativne smeštaje za te ljude,“ dodao je Babić.
U cilju efikasnijeg delovanja, formirano je devet timova koji obilaze terene i izdaju hitne naloge kada je to potrebno. Iako su se reke vratile u svoja korita, određeni putni pravci još uvek nisu prohodni. Saobraćaj na mostu između Štrbaca i Brestova, koji povezuje Prnjavor i Stanare, i dalje je obustavljen za sva vozila, pa su meštani primorani da koriste alternativne putne pravce.
Prema poslednjim informacijama, nivo reke Vrbas je pao ispod kote vanredne odbrane od poplava i sada iznosi 340 centimetara, uz tendenciju stagnacije. S druge strane, nivo reke Vrbanje se vratio u normalu, ali su posledice klizišta i odrona i dalje prisutne, što dodatno otežava život građanima u pogođenim područjima.
U ovakvim situacijama, važno je da su lokalne vlasti spremne da reaguju i pruže pomoć građanima. Civilna zaštita radi na terenu, a prioritet im je zaštita ljudskih života i imovine. Građanima se savetuje da budu oprezni i da prijavljuju svaku sumnju na klizišta ili druge opasnosti koje bi mogle ugroziti njihovu sigurnost.
Stručnjaci upozoravaju da klizišta mogu predstavljati ozbiljnu pretnju, posebno nakon obilnih padavina i naglih promena u nivoima vodostaja. Stoga je važno da se preduzmu odgovarajuće mere zaštite i da se građani obaveštavaju o rizicima i načinima na koje mogu da se zaštite.
U skladu sa trenutnom situacijom, nadležne institucije nastavljaju da prate stanje na terenu i da reaguju prema potrebama građana. Očekuje se da će mere koje se preduzimaju pomoći u smanjenju posledica ovih prirodnih nepogoda i obezbediti sigurnost stanovništva.
Na kraju, važno je naglasiti da saradnja između građana, lokalnih vlasti i civilne zaštite igra ključnu ulogu u prevenciji i upravljanju kriznim situacijama, a svaka prijava i pomoć su od značaja za brzu i efikasnu reakciju.
